Vijesti / Bosna i Hercegovina

Prvi poslijeratni koncert Đorđe Balašević u Sarajevu je održao 7. februara 1998. godine u prepunoj dvorani Skenderija. Tih dana bio je meta prljave medijske kampanje u Srbiji kojoj je bio izložen zbog koncerta u Sarajevu.

Đole se te februarske večeri Sarajlijama obratio sljedećim riječima:

"Osvanuli su u štampi u kraju iz kog dolazim veliki natpisi 'Na Balaševića se sprema atentat u Sarajevu'. Da li se bojim da dođem u Sarajevo? Da se nečeg bojim, pa ja bih se sakrio u Sarajevu. Rekao sam: Okej, ja idem na put i to tako mora biti, to je tako zapisano... 'Ne bojiš se za svoj život? Ne bojiš se atentata?' Ja kažem: Ako je to cena, da dva dana budem na nišanu nekog ludaka... Oni su mogli pet godina da budu na nišanu. Eto i meni načina da bar dva dana u životu budem Sarajlija, bar po tome."

 Emotivni dvovečernji nastup u prepunoj dvorani Skenderija, 7. i 8. februara 1998. godine, nagovijestio je mirnija vremena, bolje odnose i veće razumijevanje.

Za neke posjetioce ovih koncerata bila je to najljepša objava mira. Povratak novosadskog kantautra pred sarajevsku publiku otvorio je i pitanje – koliko se toga promijenilo u prethodne dvije decenije. Koliko su tadašnja očekivanja bila realna? Da li su i u kojoj mjeri iznevjerena? Priča o ljubavi, empatiji i hrabrosti pogledajte u Al Jazeerinom dokumentarnom filmu „Ratovi prolaze, ljudi ostaju“, autora Nebojše Grabeža.