Kolumne

Piše: Asaf Bečirović

Bajro je u Čipkin dim, klub ratnih vojnih invalida, ušao sa mahramom preko usta. Plus je smrdio na smog. Ulazeći je rekao da vani se ne može dihat'. 

- Je l' vani k'o prn'o Mahmut, nemereš dahnut'? - pitala je Mala.

- I gore! - rekao je Bajro.

Onda je Mala rekla da te čestice malehne, taj smog, ubije 3.000 ljudi godišnje u Bosni! Na što je Cuco rekao da nas ni granate toliko u godini rata nisu pobile. I zaključio da materija što je manja to je i zajebanija. Onda se Mala useknula i rekla Cuci da mu vjeruje, jer u njega su sve alatke male pa valjda zna o čemu govori. Cuco je odgovorio da bolje joj je da nastavi plesti. Tako je i bilo.

- Bogati, Mala, je l' to pleteš čarape za Armiju BiH?- upitao sam je.

- Vala, ni sama ti ne znam! Al' ako si zainteresovan, isplest ću ti čarape za cvanciku - preporučila se.

Tu sam ja odgovorio da ne bih, da imam cvanciku, garant u Čipkinom dimu ne bih bio. Potom je Bajro htio pristaviti se za naš hastal. Nismo mu dali. Mala se bunila, rekla da „ide smrdit' đe i do sada smrdio“, a Cuco da se ode izračiti. Ovaj je primijetio da se u Sarajevu možeš samo ozračiti, nikako izračiti. U to su na ekranu išle vijesti. Belaj u Parizu, Frančezi digli demonstracije. Ulice se žute od prsluka. I dime od suzavca.

- Vallahi, ko se dima ne nadimi i ne zna šta su demonstracije - rekne Cuco.

U međuvremenu, ekranom su prošišali drotovi, tukli se sa demonstrantima. Mala je ispustila pletivo iz ruku, ustala i policiji drmala sve po spisku. Jer, „đe to ima da se 'vako postupa sa narodom“.

- E, demonstracije bi prošle mirno da se narod nije okupio - zaključio je Bajro!

Mi nismo skontali šta je time htio reći pa smo ga ignorisali. Kako je makljaža na ekranu odmicala, to je Mala bivala nervoznija. A kad sam ja dodao da demonstracije su jedna velika moba, da skupi se narod da pomogne svojoj državi, popizdila je. Jer šta ja znadem o državi, o demonstracijama? I šta imam njoj držati predavanja kad se ona nagutala suzavca ispred zgrade Vlade FBiH za boračkih demonstracija. Tu je Cuco ugasio ekran i rekao „hajte boni, šta se svađate“. Tako da se Mala vratila pletivu. Pa smo se nadali miru i rahatluku u Čipkinom dimu. Al' ne lezi vraže.

Bajro se onako smrdljiv i osamljen dočepao novina starijeg datuma. Listao ih je i otpuhivao. A on kad otpuhuje, znači da je situacija komplikovana, nestabilna i upozoravajuća.

- Eh, evo i jedne lijepe vijesti - saopštio je.

Mi smo napenalili uši da čujemo lijepu vijest. Glasila je: Obilježeno sto godina Jugoslavije. Cuco je rekao, vidi kako vrijeme brzo prolazi, a Mala da Jugoslavija je bila tamnica naroda.

- Ne samo da je bila tamnica naroda. Nego je bila i tamnica koza - dodao sam ja.

- Kakvi', bolan, koza? - pitao je Bajro.

Objasnim da koze su bile zabranjene u Jugoslaviji. Jer brstile su lišće i tako to! A sad, kad nema Jugoslavije, po našoj slobodnoj Bosni veselo skakuću i brste šta stignu. Helem, većina je konstatovala da žao im je što propade Titina Jugoslavija.

- Bratstvo i jedinstvo je bilo najveće bogatstvo - uzdahnuo je Cuco.

- I jeste! Dok se narod nije dočepao tog tvog bratstva i jedinstva - rekla je Mala dodavši da će Jugoslavija uvijek postojati.

- Naročito kao ideja! - dobacio je Bajro nehajno.

Mala je opet ustala, ispustila pletivo, al' Cuco nije dao da se razmahne. Podbočio se, pogledao nas i rekao:

- Bili smo pet vjekova pod Turcima. Moram ih pitati kako su preživjeli!

(Ilustracija: Youtube)