Kolumne

Nakon kratke i teške bolesti, 14.augusta  u Sarajevu,  preminuo je urednik magazina Start BiH i dugogodišnji novinar Asaf Bečirović. Osim po vedrom duhu, čitaoci i kolege će ga, između ostalog, pamtiti i po reportažama i brojnim kolumnama u kojima je na satiričan način kritikovao fenomene tranzicijskog društva. Naš portal će u narednom periodu objavljivati njegove tekstove i  podsjećati na ovog izvanrednog čovjeka i profesionalca. Ovo je jedna od njegovih kolumni objavljenih u magazinu Start BiH:

Piše: Asaf Bečirović

NOKTI: Jutros sam se probudio u drugom pokušaju, ali u skladu s pozitivnim propisima BiH.

Jer nema kod mene zajebancije, nema hoću-neću! Kad se budim, budim se!

Dakle, odmah sam se počastio supenom kašikicom meda. Bio je presladak, pa sam ga naružio.

"E, nisu pčele radilice krive. Gazda je uvalio više šećera u mene nego je trebalo!", rekao je med pa sam se smirio.

A kad se smirim, srčem kafu i slušam radion.

Radion je svirao, a Hajrija Cicvarić je pjevala o nekom momku koji je ostavio dragu na cjedilu otišašvši s drugom!

Meni se suza htjela survat niz lice, ali sam je preduhitrio okrenuvši radion na drugu postaju. Na drugoj postaji je porastao nivo rijeka, poplave su prijetile da podave kokoši i ostalu perad, papkare, unište usjeve i tako to.

Naravski da sam se prepao da mi poplava ne uniđe u stan, pa sam prekobacio radion na drugu postaju. Tamo je svirao jazz, pjevao Louis Armstrong. Milina.

Onda sam uzeo noktaricu, skino čarape i riktao nokte. Posljednji sam put riktao ih prije dva mjeseca i imao sada šta riktati.

Kad sam ih srikto, nokti su počeli plakati. Tužno sam ih gledao. Jer oni rastu i kad čovjek preseli na onaj svijet.

Razmišljao sam o tome ko li će mi ih odsjeći kad umrem. Moram taj problem za života riješiti.

STRAŠILO: Potom se umjesto Louisa Satchma oglasio spiker. Tema - poljoprivreda.

Spiker pita, neki čiko veli da podbacio je urod 'šenice, šljiva, kukuruza, oraha, kestena, supe, tikve, malina, pomidora, brokula, karfiola, artičoke, čokoladnih bananica, mandarina, klementina, trave, rakije, a samim tim i šljive, pizze i tako to.

"Toliko strašila, a prinosi mali!", pomislih.

Al' ništa radion. Priča li priča.

Čuo sam i kako je rekao da u nas ima hljeba i igara, al' nema socijaldemokratije, te da se opet okupljamo na nacionalnoj osnovi.

Tu se ja osvrnem oko svoje osi.

Ugledam vagu i izvagam se. Kazaljka je pokazala da je moj doprinos vagi značajan. Ali nedovoljan kako bih se i ja okupio n nacionalnoj osnovi.

HRĐA: Kad mi je dojadila poljoprivreda, zemljoradnja, ratarstvo i povrtlarstvo, opet sam prekobacio. Jer kad odlučim da prekobacim, ja prekobacim.

Sad sam, sav nevin, slušao o boračkoj populaciji. Te na margini su, te sitromašni i nemaju šta da jedu, te male invalidnine, ali rove po kontejnerima i opet bi ratovali i za Bosnu život dali.

Ja nisam dijete palog borca, a kad bih bio, priznao bih to, ali i obećao da se to nikad više neće ponoviti.

Uto je onog čiku s radiona nazvao slušatelj i rekao da su naši ljudi, biva Bosanci, ljudi od gvožđa.

"E, ljudi od gvožđa sami nestaju. Hrđa ih pojede", reknem ja, ali me niko nije čuo.

Onda ugasim tegobni radio. Jer morao sam ići vaditi novu ličnu kartu.

Prvo sam otišao u MUP, gdje su mi rekli da prvo moram otići u Službene novine.

U Službenim novinama su mi rekli da trebam otići u CIPS.

U CIPS-u su mi rekli "dobar dan" i vratili kući da uzmem određenu dokumentaciju.

Ja odem kući po određenu dokumentaciju, skontam da državni je aparat najefikasnija sprava za mučenje i odlučim da nigdje ne mrdam iz stana. Inače će mi aparat doći glave.

Onda sam sjedio, vrtio prstom oko prsta i pitao se koliko bih godina zatvora dobio kad bih prebio državnog službenika.

DIKTATURA: E, nehotice sam slagao. Nisam bio ugasio radion.

Eno, slušam, neka teta, doktorica nauka, priča o demokratiji. Kaže da je to oblik vladanja naroda, da nije baš najbolji sistem vladavine al' da boljeg nema, da se mi moramo učiti toj demokratiji.

Onda je nazovem tu tetu i pitam jesam li u eteru. Ona kaže da jesam, pa upitah:

"A dokle mi narod moramo učiti demokratiji?"

"Narod treba učiti demokratiji dokle god može da izdrži!", objasnila je.

Potom sam ja izašao iz etera, a ona je nastavila pričati o demokratiji.

Da mi nije bilo mrsko, opet bih ja u eter da je pitam zašto ja uopšte ne osjetim demokratiju kad već toliko o njoj priča. Bezbeli zato, skontao sam, što nisam ni osjetio da smo je uveli.

No, teta doktorica je sad pričala o diktaturi. Jedno pola sata.

Potom je spiker postavio nagradno pitanje pa ko prvi tačno odgovori, dobiće za nagradu knjigu Kamasutra. U najkraćem, pitanje je glasilo a šta je diktatura?

Nazovem doktoricu, pitam jesam li u eteru. Ona rekne da jesam i da izvolim.

"Diktatura je oblik vladavine u kojoj diktator ne vlada sobom!", izvolim ja.

"Ogovor je tačan!", rekne doktorica.

Ja sad, evo listam knjigu! Fina. Poučna. Produktivna. Slikovita. Uzbudljiva knjiga.