Kolumne

Piše: Piše: Asaf Bećirević (In Memoriam)

MARŠ U KUB I KVADRAT: Jutros sam se probudio na kvadrat. I sav sjeban. Sanjao sam Zlatka Lagumdžiju, Sulejmana Tihića, Rusmira Mesihovića, Hamdiju Lipovaču, Dragana Čovića, Milorada Dodika... Sve djecu komunista koja su postala velike demokrate. Budući se san izbija snom, istog dana opet sam zaspao. I probudio se na kub jer sam sanjao izbore. Pitao se, kako to da se glasački listići broje noću, kad pošten svijet spava. Skontam, neću više ni izlaziti na izbore. Koga god izaberem danas, sutra ću se kajati. Na koncu konca, koji ću moj glasat' i koji će nam moj izbori kad možemo glasati samo za jednu stranku!

DAMA: Onda je došla teta Zorka. Ona misli da nema poljupca bez brkova. Zato se i ne brije. Čuvala me je kad sam bio mali. Uspavljivala tako što je dozvoljavala da čupkam je za brkove. Ona je prva saznala da sam se zaljubio u Vesnu.

"A koliko godina ima Vesna?", pitala me je tada Zorka.

"Dame je nepristojno pitati za godine! Tako da ne znam ima li Vesna tri ili četiri godine", reknem joj.

Kad smo već kod ljubavi, meni je teta Zora objašnjavala da me roda donijela na svijet zato što moja mama nije umjela da leti. Ona, Zorka, je sredila da ono šćene zvano Bobi pobjegne iz dvorišta pa su se od tada mama i tata više igrali sa mnom.

ŠPEK: No, moja mama joj je dala otkaz. Naime, otkrila je mama da me teta Zorka hrani i špekom.

"Izvini Zorka, nije ništa lično! Ali ti moramo dati otkaz bez obzira na vjeru, konfesiju i naciju. Naš sin je musliman i ne jede špek", rekli su joj roditelji.

Ja nisam znao da sam musliman, da špek ni pomirisat' ne bih smio, te mi se suza survala niz obraz kada su otpustili tetu Zorku. Nije meni bilo do špeka, nego sam plakao što Zorkine brkove neću moći čupkat'. Zorka se nije puno nasekirala zbog otkaza. Prije nego će otići, šapnula mi je:

"Kad je mogla da rodi tebe, tvoja mama može sve!"

Ja sam se nakon svega osjećao kao radnja u pripremi.

GOLUB MIRA: Helem, čim je ušla, teta Zorka me je poljubila svojim brkovima. I rekla:

"Sad si veliki dečko. Pomozi mi malo!"

"Samo ne traži da jedem špek! Inače, bujrum!", reknem pristrasno.

Ona je tražila da je malo poguram konvertibilnim markama budući joj je penzija nikakva. Poguram je rečenim u granicama svojih emotivnih i financijskih mogućnosti. Izbrojala je i rekla:

"Daj još pet maruna!".

"Je l' za špeka?", zanimalo me je.

"Jok! Za kukuruza. Hoću da nahranim golubove!", rekne teta Zorka.

"E, Zorka, teška su vremena! Nekada smo hranili golubove po parkovima a sad je došlo vrijeme da nam uzvrate!", reknem ja.

"Neka, fala na ideologiji", rekne ona. "Ne bih da golub mira postane i zalogaj!"

GRAĐANIN DŽEKO: Usprkos maloj penziji, sličnim tegobama i ekonomskoj krizi, teta Zorka je objašnjavala da stanje je u zemlji dobro.

"Aha!", reknem ja. "Eno je Džeko prešao u Građane za 27 milijuna funti. Još da počne davat' golove pa će nam svima biti bolje".

"Nije to! Nego iz fakta da još uvijek ima para za plaće starih, a i novih poslanika koji ne rade ništa, crpim ideju da nije tako crno", objasni teta Zorka.

"Jah!", reknem ja i zažmirim.

"Čemu žmir?", zanimalo je Zorku.

"Zamišljam Parlament pun lopova!", reknem ja.

"Da li treba da ga zamišljaš?", pitala je ona.

Ja nisam rekao ništa. Slegnuo sam očima.

STERILIZACIJA: I dok je teta Zorka neumorno jela krompirušu, nazvala me je kolegica iz Beograda. Hoće, veli, anegdotu da ispriča. Pitalo, dakle, nekog Roma u Srbiji, šta misli, odobrava li sterilizaciju pasa?

"Apsolutno odobravam", rekao je. "Svim kerovima bih povadio zube".

"Ali, sterilizacija ne podrazumijeva vađenje zuba, nego...", probali su mu objasniti.

"Ama znam ja šta je sterilizacija. Ali neće mene kerovi da jebu, nego da me ujedaju", rekne Rom.

U međuvremenu, Zorka je pojela pitu, poljubila me brkovima i rekla da ide u poslugu. Opomenuh je da kupuje isključivo domaće proizvode.

"Jaštaradi! Domaće kupujem, strane kradem!", nasmijala se.

RAZBIBRIGA: Razbibrige radi ja sam se zavalio i čitao Politikin zabavnik. Uživah u dogodovštinama Hogara Strašnog, Paje Patka, sadržaju rubrike "Vjerovali ili ne". Tamo je pisalo da tropski ljenjivac život provodi viseći naglavačke s debele grane drveta za koju se drži kandžama. U ovom položaju i jede i spava, pari se, ali i rađa mladunce. Politikin zabavnik me je asocirao na djetinjstvo, tetu Zorku i Jugoslaviju pa me tuga skoprnjala.

"Jugoslavija je možda i bila i tamnica naroda, ali koji je ona prostor za šetnju imala!", pomislih.

Čitaj prethodni članak: Izdržite još malo, nećete dugo