Kolumne

Piše: Asaf Bećirević (In Memoriam)

PARTIZAN: Sanjao sam, partizan sam! Koji u dugoj koloni gladnih, odrpanih drugova i drugarica ulazi u neko već poharano selo. Izađe pred nas neki seljak, a ja mu, u ime svih nas i u snu, velim:

- Druže, bi li nam dao malo vode? Jer toliko smo gladni da ne znamo ni gdje ćemo spavat!?

Ne znam šta mi je seljak odgovorio jer okrenuo sam se na drugi bok. Na drugom boku, sanjam Sarajevo u opsadi. A ja kao kupujem hljeb.

- 25 DM - rekne trgovac.

- Kako, majka mu stara - reknem ja.

- E, rat je, inflacija - rekne on.

PANJA: Šta ću, kupim ja hljeb. I sutra odem po artikl.

- 50 DM! - zaiska trgovac.

Dam! I trećeg dana odem ja po panju. Kad, panja već 100 DM!?

- Kako, zdravlja ti? - pitam trgovca.

- Fino! Hljeb je 25 DM, plus 25 za izbjeglice, plus 25 za vlast, plus 25 DM za vojsku! Jest jednako 100 DM - rekne on.

Nemam kud, platim 100 DM! Al' kurvin sin mi vraća 25 DM.

- Što mi vrati 25 DM? Rekao si da je panja s porezima 100 DM! - opomenem ga.

- Nema panje, rekne on.

MILICIJA: Probudio sam se naznakama mjestimične naoblake. Očekivao sam da me komšinica pozove na kavu. Kad je zakucalo na vrata, pomislih da ona je! Al' jok. Kucao je Cule drot. Veli rano mu na pos'o pa navratio.

- Ho'š pješke ili autobusom na rađu? - pitam ga pristavljajući kafu.

- Šta prije naiđe - rekne on.

Onda smo srkali, pa listali novine. Cule je tražio stranu s križaljkom. Ispunjavao ju je lijevom rukom.

- Je s' to ljevak - pitao sam ga!

- Nisam, ja sam ovan - rekne on.

FAKULTET: Sad, vrijeme je da objasnim kako sam upoznao Culeta. Naime, novinar sam. Urednik mi rekao da pravim anketu. Pitanje: Da li je nova vlast dobra?

Upitani su odgovarali s "aha", "bezbeli" i "jeste". Kad sam milicionera Culeta pitao pitanje, odgovorio je s "da".

- Većina su mi odgovarali s "bezbeli", "aha", "jeste", samo ste mi vi rekli "da" - primijetim ja.

- Čuj, ovi što su ti odgovarali sa "aha", imaju osnovnu školu! "Bezbeli" su ti govorili ovi sa srednjom školom! A ko ti je odgovorio s "jeste" - ima višu školu.

- Vi mora da ste završili fakultet - zaključim ja.

- Aha - rekne Cule.

Eto, tako smo se upoznali.

DISKRECIONA KONA: Domalo, eto i Kone s kavom. Sobom je povela i ščene. Ščene nije htjelo uči u stan jer je vidjelo Culeta i počelo cviljeti. Tužno cviljeti.

- E, moj Cule, neće ti Cuko nikad oprostiti što si ga ujeo! - rekne Kona.

Cule je slegnuo ramenima, objasnio da Cuko je u pogrešno vrijeme bio na pravom mjestu i da najbolji je pas zao pas. Potom su se njih dva, Cuko i Cule, gledali kao da se razumiju. Onda je, da joj se dodvori, Cule pitao Konu:

- A znaš li Kono šta je to: Vodom ide ne brčka, šumom ide ne šuška?

SRSI: Kona je rekla da ne zna i nikad čula! A Konu sam upoznao u UniCreditBank. Stajao sam u redu odmah iza nje. Imala je prekrasne noge! Buljio sam u njih.

- Od svih žena plavuše imaju najbolje noge - šapnem joj.

- E, ko nema u glavi ima u nogama - šapne ona.

Mene su srsi obujmili. Kad je Kona ušla u diskrecionu zonu, ja sam šapnuo kako bi bilo dobro da u mom stanu slušamo evergrine. Klimnula je.

Da smo slušali evergrine, jesmo! Plus je ona mene nogama grlila oko vrata.

Sad, evo, gledam kako očijuka s Culetom. Pitam se, zašto li voli srkati i razgovarati s tim policajcem.

- Bezbeli voli intelektualne razgovore - reknem sam sebi u sebi.

UPOTREBNA DOZVOLA: Onda smo nekako u isto vrijeme htjeli čitati novine. Cule je predložio da Kona čita iz fildžana, a nas dva da prepolovimo štivo.

Al' Konina se pikala. Rekla je, čitat će naslove, pa ako nas baš zanima, može i cijeli tekst.

Najprvo je u gradskoj hronici pročitala da će se renovira most u novogradskoj opštini. Da će saobraćaj biti preusmjeren.

- Trebalo bi na taj most staviti natpis: Mole se građani da ne skaču s novog mosta, jer on još nema upotrebnu dozvolu!

Potom je pročitala najavu kako radnici firme koja im devet mjeseci nije podijelila platu, dolaze demonstrirati u Sarajevu, al' im se ministar neće obratiti.

- A i šta će im se obraćati. Šta su devet mjeseci čekali! - pitala se Kona.

MINUTA: - Mogao im se vala obratiti i reći da radnicima koji nisu ni ovog mjeseca primili plaću Ministarstvo rada više sreće želi sljedeći put - reknem ja!

Cule nije ni jedne pa smo ga pitali ima li neki prilog diskusiji. Budući je šutio, rekli smo mu da priloge primamo i u robi i u novcu. Umjesto priloga, Cule je pitao kol'ko ima sati.

- Deset minuta do osam - rekne Kona.

- Ne zanima me koliko će sati biti za deset minuta, nego koliko je sada! - rekne Cule.

STISKAVAC: Tu ja upalim radio ne želeći slušati gluposti. Radio je svirao muziku za ples. Cule se naklonio Koni, pitao ju je za ples. Kona je pristala pa su plesali stiskavac. Bio sam ljubomoran.

- Bogme je akustičan ovaj stan - šapne Kona Culetu.

- Jeste! I meni se kliže - šapne Cule Koni.

Nakon muzike za ples, radio je reklamirao neki deterdžent, pa je najavio znak tačnog vremena. Eto i vijesti. Prva je bila da još nismo dobili vlast na državnom nivou.

- To nije vijest, to je činjenica stara devet mjeseci - dobaci Kona.

Onda je spiker javio da se svijet nema namjeru miješati u naša unutrašnja pitanja.

- A koji će se moj svijet miješati u naša unutrašnja pitanja kada se čak ni mi ne miješamo u njih - dobaci Cule.

ZAGONETKA: Još je rekao da mora na posao, da bi više volio biti ležeći policijac nego policajac.

Helem, kad je Cule otišao na posao, Kona je meni gledala u findžan, ja njoj u koljena. Onda je ona upitno digla pogled i pitala:

- A znaš li ti šta je ono Culetovo: Vodom ide ne brčka, šumom ide ne šuška?

- Znam! - reknem ja.

- Pa šta je? - nestrpljivo će Kona.

- Zagonetka - reknem ja.

ČITAJ I:

Sve je prolazno, ali teško je to dočekati

Sadržaj je satiričnog karaktera.