Intervju

Konferencijom za medije održanom u Sarajevu, zvanično je počela kampanja za 36. po redu izbor stotinu najvećih kompanija u Bosni i Hercegovini i regionu. Projekt 100 najvećih, tradicionalno godišnje organiziraju Poslovne novine i LRC BIS. 

To je bila idealna i prilika i povod za razgovor sa Alenom Ahmetspahić - Fočo, Project Directorom Poslovne novine d.o.o. Sarajevo.

Šta je to ovogodišnji izbor čini možda nešto drugačijim nego prethodnih godina?

Ono što je interesantno za ovu godinu jeste da firme koje su rangirane na listama 100 najvećih ostvaruju većinu prihoda i većinu ukupnog izvoza u Bosni i Hercegovini. Ove godine je rangirano 692 malih, srednjih i velikih kompanija po izvozu, dobiti i prihodu. One su ukupno ostvarile 48,6 milijardi maraka prihoda što je 27% više nego godinu prije. Ostvarile su dobit od ukupno 3,3 milijarde što je porast od 20%, dok je broj zaposlenih povećan za 7%. Sva ova negativna dešavanja na svjetskom nivou koja se održavaju na privredu Evrope i svijeta, odražavaju se i na nas, ali su uprkos tome kompanije koje su rangirane na 100 najvećih ostvarile izuzetne rezultate. Oni su nosioci privrede što pokazuje i izvoz od oko 10,4 milijarde, dok je ilustracije radi ukupan izvoz BiH oko 13 milijardi maraka. Rangirane kompanije ove godine imaju vrlo dobre rezultate

Ove godine ćemo imati i jednu novu kategoriju?

Novost je što ćemo ove godine osim malih, srednjih i velikih po prvi put imati i mikro kompanije rangirane po prihodu, dobiti i izvozu što je vrlo interesantno. Možemo reći da je poduzetništvo dobilo zamah u BiH. Imamo jako puno privatnih kompanija koje su, za razliku od nekih ranijih godina, sada prestigle javna preduzeća koja su godinama vodila privredu BiH. Sada recimo imamo Bingo koji najviše zapošljava, dok su to nekada bili BH Telekom, Elektroprivreda... Posljednjih godina imamo velike pomake. Poduzetništvo i privatni sektor su došli do izražaja. Interesantno je ti to što ćemo ove godine, a u skladu sa svim globalnim dešavanjima, održati i Konferenciju pod nazivom Green Revolution, koja će okupiti oko 450 kompanija i eksperata koji će govoriti o održivom razvoju, e-mobilnosti i obnovljivim izvorima energije. Oni će pokušati zajednički da nađu određena rješenja i o tome šta je potrebno da se uskladi regulativa u BiH iz ovih područja... U narednom periodu ćemo objaviti i imena prvih panelista koji dolaze iz velikih kompanija iz BiH i regiona.

Bit će to sjajna prilika da vodeći privrednici, vlasnici i direktori kompanija, stručnjaci iz područja obnovljivih izvora energije, očuvanja okoliša i e-mobilnosti razgovaraju o važnim pitanjima o održivom razvoju, prelasku na obnovljive izvore energije i promicanju zelenog načina života. Poslovna elita koja će se okupiti u septembru na konferenciji Green Revolution i događaju 100 najvećih ima šta da kaže, a njihov glas mora da se čuje, cijeni i poštuje i bude jači od politika koje nam kreiraju budućnost.

Kakav je ekonomski ambijent i problemi sa kojima se privrednici suočavaju?

BiH se suočava s izazovima u svom privrednom razvoju, uključujući nedostatak stručnjaka i kvalitetne radne snage, nisku produktivnost i ograničen pristup financijskim resursima. Visoke stope poreza, doprinosa i administrativni teret predstavljaju finansijsko opterećenje za preduzeća, posebno za mikro, mala i srednja. Svi ovi i mnogi drugi faktori ograničavaju ekonomski rast zemlje. Naše kompanije se svakodnevno suočavaju sa izazovima na domaćem ali i na stranim tržištima. Ono što bi im svakako olakšalo jeste bolji poslovni ambijent koji privrednici sa konkretnim prijedlozima zahtijevaju od vlasti već godinama. Nažalost, sve što se čini jednostavno kod nas se zaista komplicira. Ako nemamo dovoljno domaće pameti koja će kreirati bolji ambijent uvijek se to može raditi po naprednim modelima iz razvijenih zemalja. Iskreno, divim se ljudima koji posluju uspješno u ovakvim uslovima na domaćem tržitu. U takvim uslovima je teško biti uspješan, a ove firme to jesu.

I na kraju, kako se uopšte pravi lista 100 najvećih? Kako se „konkuriše“?

Kod nas niko ne konkuriše. Svaka firma je dužna da preda završne račune krajem februara entiteskim agencijama. Podaci se otkupljuju i na osnovu bilansa poslovanja privrednih subjekata naš analitički partner bonitetna agencija LRC te podatke obrađuje za sve naše projekte. Nema nominacija niti favoriziranja bilo koga, rangiranja se prave prema relevantnim podacima poslovanja kompanija. Završne račune za 2022. godinu entitetskim agencijama (FIA, APIF i Direkciji za finansije Brčko Distrikta BiH) predalo je 38.002 kompanija, što je više za 6,3 posto u odnosu na godinu prije. Podaci svih ovih kompanija obrađeni su za potrebe projekta 100 najvećih u BiH. I od ovog broja samo njih 692 svrstalo se po kategorijama na određene rang-liste TOP 100.