Kolumne

Piše: Asaf Bečirović

Mala se skockala. U Čipkin dim, klub ratnih vojnih invalida, došla je u dresu Hrvatske. I minjaku. Tako da smo konobar Cuco, Bajro i ja piljili u njene noge. Jedva smo čekali da ih prekrsti.

- Svi muškarci su isti. Misle samo na onu stvar - rekla je Mala smješeći se.

- Jes'! Svi mislimo na najvažniju sporednu stvar na svijetu. Na fudbal! - rekao je Bajro, mjereći je od glave do pete.

Cuco je u međuvremenu na hastal pristavio kokice, pive, sir i salamu pilku, jadro keks i smokije. Jer samo što nije počela tekma Hrvatska - Francuska. Uzgred, samo sam ja navijao za Francuze, a ne bi mi vala bilo mrsko ni da Hrvatska postane šampion svijeta u fudbalu. Samo što ovo zadnje nisam govorio. U neko je doba u Čipkin dim uninao i Seno drot. On je ekranu okrenuo leđa.

- Jeb'o vas to! Ja radije gledam ženski fudbal! I kad nema golova, ima se šta vidjet'! - rekao je i odmjerio Malu. Koja mu je pokazala srednji prst.

Bajro je žvanjao  jadro keks i rekao da će utakmica biti neizvjesna do samog početka. I da su njegova očekivanja velika. Reknem da su i moja očekivanja velika jer sam igrao sportsku i na Francuze stavio 100 KM. Mala je rekla da jebali me Francuzi, a sudija je bacao novčić da kapiteni odrede strane.

- Što li sudija baca onaj novčić? - zanimalo je Malu koja pojma nije imala o pravilima.

- Da pokaže kako ga ne zanima sitna lova - objasnio sam.

Onda je sudija puhno u pištaljku i tekma je počela. Hrvati su napadali, imali inicijativu, ali ne lezi vraže. Mandžukić ga zavali. Hrvatskoj.

- Dabogda ti svaka taka bila! - reko sam ja, a ovi bi me zgromili da nije bilo Sene drota.

Kad je Perišić izjednačio, oni su se grlili, ljubili, plesali. I meni plazili jezik. Stoički sam to podnosio. Jer mi je u principu bilo do zajebancije. Što s ovim mojim nadrkanim Hrvatima, Bajrom, Malom i Cucom nije bilo lako. Naročito kad je Argentinac svirao penal za Francuze i Grizman ga zavalio. Tako da je tuga zavladala u Hrvata prisutnih u Čipkinom dimu.

- Baš prljavo igraju ovi Francuzi! Koriste svaku priliku da Hrvatima uvale gol - reknem zajedljivo.

Na šta je Bajro popizdio. Rekao da sudija je, mater mu njegovu, svir'o nepostojeći penal! Jer nije Perišić namjerno igrao rukom, nego slučajno ga lopta spičila.

- E, sudija je svir'o jer dosadna mu tekma bila, pa da malo zakuha! - branio sam sudiju.

Bolje da nisam! Mala me gađala jadro keksom, a Bajro flašom krenuo da me odalami! Tresla bi me fudbalska groznica da se nisam izmakao. Helem, Hrvati su i dalje napadali, imali inicijativu, tako da ga je Mandžukić opet zavalio. Ali sad onome kome treba - Francuzima. Pa je sad Mala rekla dabogda mu svaka taka bila! No, sudija je odsvirao kraj.

- Sudija, pedere! Majku ti lopovsku! - rekao je Bajro sudiji i hraknuo ekran.

Mala je rekla da sudija nije peder inače ne bi Hrvatima jeb'o majku! Ja sam primijetio da bi sad pobjedniku, to jest meni, trebali čestitati na pobjedi. Cuco me pogledao i rekao da su Francuzi imali više od igre. To jest sudiju. I nisu mi htjeli čestitati. Stoga sam ja čestitao njima rekavši:

- Hrabro ste izgubili!

Onda smo se opet prihvatili hastala i njegovog sadržaja. Valja, rekao je Cuco, sutra nastaviti živit, što nije mala zajebancija! Još je rekao da kad su se njegovi roditelji uzeli nisu imali ništa. A onda je on došao na svijet.