Intervju

U intervjuu za Start BiH, psihologinja, prof. dr. Jasna Bajraktarević ističe da puno toga što danas koristimo svoje korijene ima u metodama koje je Gebels koristio, koje je koristio Adolf Hitler. 

Podsjećamo na ovaj intervju zbog nedavnog napada u Bosanskoj Krupi u kojem je maloljetnik ubio jednog i teško ozlijedio drugog policajca.  Napad je okarakterisan kao teroristički a sumnja se da iza svega stoji uticaj vehabijskog pokreta i paradžemata. Stručnjaci kažu da je na sceni manipulacija maloljetnika koju je mnogo lakše provoditi zbog velike moći društvenih mreža koje omogućavaju nevjerovatno ubrzanu radikalizaciju u nasilni ekstremizam mladih osoba. Poznata psihologinja, prof.dr. Bajraktarević  za Start prenosi svoja iskustva i znanje.

- Sve vođe u poslednjih šezdeset godina su imale manir da se fotografišu sa decom i sa cvećem. To počinje od Adolfa Hitlera- kazala nam je.

Instant vjernici

• Imate li neki slučaj iz svoje prakse, da u jednom trenutku vidite buđenje bilo koje vrste radikalizma u čovjeku?

- Kod mene se dešavaju obrnute stvari. Ljudi dolaze radikalni, odlaze drugačiji. Dolazili su mi mladi ljudi iz drugih sredina, 16-17 godina, koji su poželeli da radikalizuju svoje verske stavove i da se priključe određenim verskim grupama. Kada su mlađi ljudi u pitanju, proverim da li se tu radi o osnovi gde imamo patologiju. Vrlo često se ustanovi patologija i tada to lečenje ide svojim putem uz pomoć farmakoterapije i neuropedijatara, neuropsihijatara. Ulazak u radikalizam, bez obzira da li se radi o radikalnoj dijeti ili se radi o radikalnom verskom fanatizmu, uvek moramo da proverimo patološku osnovu razmišljanja. Ako je odbacimo, onda radimo upravo na ispravljanju kognitivnih distorzija, iskrivljenih mišljenja koja su dovela dotle. Drastična je razlika kada želite smršati 10 kg za šest mjeseci ili za tri dana. I drastična je razlika u onima koji Kur'an i Bibliju pročitaju za četiri dana, a ne žive sa njima deset godina.

Imamo ljude koji instant ulaze u veru. Ima ih kod mene na terapiji. Odjednom žele da postanu vernici i to veoma vrzo. Tada imaju problem, anksioznodepresivni, očekuju da im vera reši sve probleme, da odjednom postanu Dalaj Lame, gurui. Nisu spremni da prihvate i da se ponašaju u skladu sa verom jer često pogrešno tumače veru. Ljudi nisu svesni da vam za to trebaju godine izučavanja. Neophodne su godine izučavanja da biste mogli da osetite unutrašnju autentičnost koja se zove biti odan ili biti vernik, imati svoju religiju. Psihologija je moja religija kojom se bavim već treću deceniju i još uvek se ne osećam da sam iznad bilo kog uverenja koje psihologija nosi. Vernik sam koji uči o onome što psihologija nudi. Treba nam strpljenje, mir, sazrevanje i snaga da istrajemo u onome što radimo.

Vojska podanika

• Postoji li psihološki profil osobe koja je osobito podložna radikalnim ideologijama?

- Postoji. Zapravo, i tu opet imamo ekstremne stavove. Obično su radikalne vođe, spadaju u domen ljudi s izraženim kognitivnim osobinama, imaju moć nad drugim osobama, da ih uvere u istinitost svojih argumenata i tvrdnji, čime zapravo imaju vojsku podanika oko sebe. Opet, ljudi koji su skloni da tako odgovore svojim vođama su ljudi kognitivne suficijencije, nižeg intelektualnog statusa, ljudi koji nisu pronašli svoj emocionalni, socijalni identitet i osećaju se prazno u jednom momentu s anksiozno depresivnim tendencijama, osjećaju da nemaju sopstvenu svrhu i jedva čekaju da iz te kognitivne zatvorenosti izađu u svet gde će naći svoju svrhu i svoju pripadnost određenoj grupi ljudi. Često postoji psihopatologija u ličnosti koja ostavlja prostor da zbog traženja sebe pokušamo da se nađemo u jednoj takvoj sferi. Naravno, drugi aspekt koji je veoma bitan je to davanje ličnog značaja sebi i traženja moći, osećaj da imam moć nad nekim ili nad nečim. To je oružje, to daje pripadnost, te sugestivne hipnotične poruke koje vođe daju tim ljudima da bi se oni osećali dobro. Zbog toga je radikalizam raširen. Zadovoljan, ostvaren, uspešan čovek teško da će podleći uveravanju drugih ljudi u nešto što uglavnom nema argumentaciju. Radikalizam često nema tu zdravorazumsku argumentaciju za svoje postojanje.

• Šta je radikalizam?

- Radikalizam je sve ono u čemu pređemo granicu umerenog razumevanja sebe, svojih potreba koje su u skladu s očekivanim mentalnim procesima i onoga što bi društvu kojem pripadamo moglo da odgovara. Svaka vrsta neumerenosti je radikalizam. Sama reč radikalno u opisu onoga što radimo može da se odnosi na bilo šta, od radikalno pozitivnih do radikalno negativnih stvari. Generalno, sam termin upućuje da smo u nečemu prešli granicu.

(Foto:Instagram)