Intervju

Razgovarao: Zdravko Čupović (zdravko@startbih.info)

Od 5. aprila Vas  gledaoci ponovo mogu pratiti, ovoga puta  na televiziji Nova S. Da li ovo doživljavate kao neki novi početak ili...?

- I da i ne. Nastavljamo sa emisijom tamo gde smo stali, ali ovo ipak predstavlja i novi početak za nas, ali i za TV-biznis u celom regionu. Ovo je prvi put da se neki, ako mogu da kažem, veliki šou namenski snima i emituje na kablovskom kanalu. Kod vas u BiH će ići na nacionalnoj frekvenciji, kao i u CG, ali u Srbiji je platforma na kojoj se emituje kablovski kanal. Ovo je pravac u kom TV-biznis ide u celom svetu i zadovoljstvo predstavlja činjenica da moj šou učestvuje u još jednom pionirskom poduhvatu. Najveći svetski šou programi i TV-lica grabe svoj deo kolača na kablovskim kanalima kao što je HBO ili striming servisima među kojima je vodeći NETFLIX, a od aprila emisija „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ će pokrivati sve postojeće platforme ze emitovanje: kabl, terestrijal, Youtube i striming. Iako još ima vremena za priču o prvoj epizodi na TV Nova S, mogu da vam kažem da će se numeracija emisija nastaviti tamo gde smo stali.

    ŽIVOTNI PRINCIP

• Da li će format emisije, bar koncepcijski, ostati isti ili će biti nekih promjena?

- Format ostaje isti, ali će biti promena. S vremena na vreme uvodimo promene jer šou sazreva, ja sa njim, vremenom možemo da damo više i bolje gledaocima i to promene odražavaju. O detaljima sada ne bih govorio, ali ono što mogu da kažem je da sam insistirao na scenografiji koja je dostojna emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ i, kako stvari za sada stoje, tako će i biti. Tako da što se promena tiče, vizuelne će biti velike.

• Da li je iko ikada odbio gostovanje u vašoj emisiji?

- Da, Aleksandar Tijanić. Možda sam ga prerano pozvao. Od početka sam imao neko samopouzdanje koje nije bilo utemeljeno u snazi same emisije i negde u prvim mesecima emitovanja sam odlučio da pozovem Aleksandra Tijanića u goste. Javio se na prvi poziv i ljubazno odbio. Sećam se i tih par reči: Ne, hvala kolega. Kasnije smo se upoznali i ostvarili vrlo korektan odnos. Čak sam imao i poziv da pređem sa emisijom na RTS. Ali to samopouzdanje je dovelo neke druge goste, poput Stinga. Ta hrabrost nedostaje skoro svima koji se bave ovim poslom na ovim prostorima. Ta hrabrost je delom zaslužna za to šta „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ predstavlja danas.

• Da li Vi lično pozivate svoje goste ili to ipak radi neko iz vašeg tima?

- Kako kada, uglavnom neko iz mog tima. Ima nas dosta, posao je precizno i sa razlogom podeljen. Često se gostovanja ugovaraju i po par meseci i u tom procesu učestvuje više ljudi sa obe strane. Naravno, ovde pričamo o prvom kontaktu. Sa većinom gostiju se pre snimanja sretnem, upoznam, ako se ne znamo od ranije. Vremenom sam sa mnogima od njih i postao prijatelj, pa je poziv za gostovanje u stvari drugarski poziv. Ima i gostiju koji se sami pozovu. Hahaha, znat ćete ko su.

• Naravno, moram pitati zašto ste otišli sa Prve, iako Vaš slogan „sloboda ili ništa“ mnogo govori?

- Recimo da govori sve. I pre bih to nazvao životnim principom nego sloganom. A kada se posao nađe u sukobu sa životnim principom, nemate mnogo izbora. Posle ovoliko godina provedenih u javnom prostoru, nisam mogao da dozvolim da kompromis dovede u pitanje kjučne elemente moje emisije i mene lično. Nepristrasnost, istina i transparentnost. I sloboda pre svega. Sve bi trpelo. Moj tim je stao iza mene bez izuzetka. Mislim da smo napravili dobar izbor. Obraz je čist, a posla će biti. I na kraju se zaista pokazalo tako. Evo ga, novi posao u koji ulazimo čistog obraza.

• Mnogi su Vaš odlazak sa pomenute televizije poslije osam godina, nakon promjene vlasničke strukture, okarakterisali kao „mangupski i šmekerski", potez. Da li ste se rukovodili samo vlastitim principima u duhu slogana ili je bilo i drugih faktora na osnovu kojih ste donijeli odluku?

- Pre svega je u pitanju ovo što sam već naveo. Ali je ovo bio i poslovni potez. Možda je delovalo u tom trenutku kao loš poslovni potez. Ako gledate na duže staze, odluka je bila jedina moguća. Šta bih ja radio za godinu dana? Ili za dve, najviše tri godine. Bio bih jedan od stotinu sumnjivih TV-lica koja ne stoje iza onoga što govore i rade šta im se kaže. Ko želi takav šou? Neiskrenost se u ovom poslu plaća kad-tad.

     KONTROLA

• Da li je istina da režim steže medijsku scenu u Srbiji, tačnije sve ono što mu nije pod kontrolom?

- Recimo da je situacija i lošija od toga jer stežu i ono što im je pod kontrolom. Pritisci su neverovatno jaki i, ono što je specifično za današnju situaciju, sprovode se nad svim aspektima medijskog sadržaja. Da pojasnim, pod kontrolom se ne drži samo informativni program, već sve što spada u javnu reč. Ukoliko u živom uključenju neko prokomentariše najsitniju stvar i ako taj komentar ostavi blagi utisak kritike na to se odgovara sa najviših mesta. Na medije koji nisu pod kontrolom se vrši pritisak i to baražnom paljbom sa televizija, preko novina i portala i na društvenim mrežama. Stvara se atmosfera u kojoj slobodni novinari moraju da razmisle šta će reći u svakom javnom nastupu, jer će napad koji ih čeka biti nesrazmerno jak. I ne samo novinari, pevači, glumci, kulturni radnici se po podobnosti pojavljuju ili ne pojavljuju na kontrolisanim medijima.

• Da li je ikada, bar na početku, bilo „uredničkih / poznaničkih / dobronamjernih sugestija, molbi, preporuka...“ da nekoga ne dirate, da nekoga pogurate?

- Bilo je. Na samom početku ne, jer niko nije očekivao da će emisija imati uticaj kakav danas ima. Dobijao sam „mišljenja“ da je nešto previše ili prejako. Ali do skoro su odluke šta na kraju ide u emisiju bile samo moje. Kada sam shvatio da tako neće moći da ostane, odlučio sam da odem. I, čini mi se, u pravom trenutku, što je pokazala poslednja, skinuta, novogodišnja epizoda. Skidanje te epizode je pokazalo da novi vlasnik ima i nameru i moć da odlučuje o sudbini emisije. Neki od nas su nove okolnosti shvatili na vreme, a neki i dalje misle da se stvari nisu promenile.

• Jednom prilikom ste rekli da ste izloženi ozbiljnim lažima i manipulacijama koje utiču na bezbjednost Vaše porodice i Vas lično. Kakva je situacija danas?

- Suštinski ista. Intenzitet je manji otkako nisam prisutan na nacionalnoj frekvenciji. Laži, manipulacije i bezbednost su posledica „toplog zeca“ koji se na isti način sprovodi svaki put. Kada se, po nečijoj proceni, ukaže potreba da se neko „prevaspita“ ili opomene, sve počinje lažima i manipulacijama u novinama i na portalima, uvek istim. Onda se na osnovu tih laži pojave pretnje na društvenim mrežama. Pretnje od ljudi koji izmanipulisani tim lažima misle da sam ja neprijatelj vrednosti koje oni zastupaju. Za utehu je bar činjenica da policija i Odeljenje za visokotehnološki kriminal profesionalno i brzo obavljaju svoj posao.

• Šta je problem novinarstva i novinara u Srbiji?

- Kog novinarstva u Srbiji? Kada broj novinara koji poštuju kodekse profesije spadne na broj na koji je spao u Srbiji, onda novinarstvo kao profesiju nemate, već imate mali broj entuzijasta koji čuvaju plamen da se jednoga dana, kada se za to stvore uslovi, njihova profesija obnovi.

    HUMOR NE MOŽEŠ IZGUBITI

• Šta se ovo dešava u regionu, stručnjaci i razne agencije ocjenjuju da nam prijete novi sukobi?

- U regionu se dešava kulturna saradnja. Putovanja među državama regiona, Slovenci dolaze u Beograd, Srbi idu na more u Hrvatsku, Crnogorci obilaze rodbinu u Srbiji. Pevačima je domaći teren ceo region. A stručnjaci i razne agencije rade svoj posao, prljav, ali unosan. U vremenu kada ni jedna zemlja bivše Jugoslavije, osim Slovenije, ne može svojim građanima da obezbedi pristojan život, nude im drugu muku i drugu brigu o kojoj će da razmišljaju. Jer za malu platu, loš vazduh, skupo gorivo, kriv je onaj ko je na vlasti, a za međunacionalnu mržnju i napetost kriva je komšijska zemlja. Meni je samo žao da taj recept star vekovima i dalje nalazi svoje konzumente. Ali to je bar nešto gde smo deo sveta. Amerika isto to radi sa Rusijom, Rusija sa Zapadom, Evropa sa migrantima i Rusijom.

• Koliko pratite situaciju u Bosni i Hercegovini i kako je ocjenjujete?

- Pratim koliko mi domaći mediji dozvoljavaju. Znači, slabo. Šalim se. Ako želite zaista da znate šta se dešava u, recimo, BiH, morate da razgovarate sa ljudima i pratite svu dostupnu štampu. Ja dosta prijatelja iz BiH imam, a posao mi je da pratim novine i televizije, tako da dosta znam. Muka je ista, ekonomija pre svega, sve ostalo je posledica problema u toj oblasti. Naravno, BiH ima svoje posebnosti koje situaciju komplikuju. Ali znate kako, kada krene emisija, posvetićemo se više dnevnim dešavanjima i u BiH, pa ćete svakog petka videti kako ocenjujem situaciju.

• Jesmo li izgubili smisao za humor ili je i humor u rukama režima?

- Ne. Nikada ga nismo gubili niti ćemo ga izgubiti. Humor je jedna od retkih stvari koja se ne može izgubiti. Ceo region je poznat po humoru i šali. U najtežim tenucima humor nas nije izdao. I to je dobro, jer je humor uz muziku najbrži recept za razumevanje i međusobno prihvatanje.

• Kuda vode protesti „1 od 5 miliona“?

- To je pitanje od milion dolara, ili od pet miliona. Srbi su skloni protestima. Nekada su se lakše dizali nego sada, ali kada se pokrenu, teško se gase. Nezadovoljstvo postoji, možda nije dovoljno artikulisano, ali mora doći trenutak da se na nezadovoljstvo odgovori. Koliko god ljudi ima na ulici, a nije ih malo, morate da uzmete u obzir da se protesti ne dešavaju preko noći. Neko je nečim nezadovoljan, pa malo negoduje, pa priča o tome sa prijateljima, pa se malo žali na društvenim mrežama, pa prepozna da nije jedini, po tek onda dođe do toga da izađe na ulicu. Veliki je to put i, ako su ljudi na ulici, znači da već duže vreme postoje te stvari koje im se ne sviđaju.

• Kakva je budućnost Youtube kanala, odnosno emisija koje se emituju isključivo na internetu? Vjerujete li da je to budućnost, idealno mjesto za disidente svih profila ili će ljudi uvijek biti više vezani za TV-ekrane?

- Internet je budućnost. U vašem pitanju je odgovor, svaki noviji televizor dolazi sa Youtube aplikacijom. Znači da je YT prepoznat kao deo porodične zabave. Mislim da će YT objediniti disidente i mejnstrim sadržaje na način na koji tradicionalna televizija nikada nije mogla. Videodemokratija i to u osnovnom, atinskom obliku, kada je svaki građanin u njoj učestvovao.

   DRINA

• Koga od gostiju koji su prošli kroz vašu emisiju smatrate istinskim prijateljem, sa kim se redovno čujete, popijete kafu, pitate za ljubavni život...?

- Ima ih dosta, ne bih ih izdvajao poimence. Kao u svakom poslu, ljudi se upoznaju pa se i prepoznaju kao osobe koje dele više nego poslovni odnos. Ja sam za ovih, skoro 500 epizoda, imao dosta susreta i upoznao mnogo ljudi od kojih su mi neki postali bliski prijatelji. Među njima ima i glumaca i pevača i ljudi iz mog posla.

• Ko Vam je najdraži i koje je goste s ove strane Drine publika najbolje prihvatila?

- Opet ne bih izdvajao, ali moram da kažem da publika odlično reaguje na goste sa vaše strane Drine. Recimo, meni je veoma prijala emisija sa Plavim orkestrom. Ja nisam pre snimanja poznavao nikoga od članova grupe, ali me je duh i humor, pogotovo Lošin, veoma pozitivno iznenadio. To je bila jedna od epizoda koje su mogle da traju par sati.

NOLE JE BIO MOJ PRVI VELIKI GOST

• Nedavno ste bili u loži Novaka Đokovića na Australian Openu, koji je Nole i osvojio. S obzirom da turnir traje, bar za finaliste, dvije sedmice, možete li nam bar približiti kakav je život između mečeva, šta radite, gdje živite, gdje jedete, ima li ludih zabava... Tu mislim prije svega na specijalne goste poput Vas! Kakav je život tenisera tih dana, imaju li vremena da se viđaju sa Vama i otkada i datira vaše prijateljstvo sa Noletom?

- Novak je jedan od mojih prvih velikih gostiju. U trenutku kada on dolazi u goste mi još rastemo, a on je na krovu sveta. To je jedna od epizoda u temeljima emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“. Što se turnira tiče, i života između mečeva, situacija je na AO bila specifična. U Australiji sam bio u društvu i kao gost Dejana Stankovića na njegovom kampu deki5, tako da sam vreme provodio sa njim. A teniseri su kao Spartanci za vreme turnira. Posvećenost i fokus je na nivou kakav retko možete da vidite, ali valjda je to jedini način da se postignu takvi rezultati. Zabave nema, do poslednjeg poena, a posle toga sledi takva eksplozija emocija da vam nikakva posebna zabava nije potrebna. Danima po povratku u Srbiju sam bio pod utiskom tog finalnog meča. Ne znam kako Novak sve to izdržava.

KRIVI SMO ŠTO SU POLITIČARI ZVIJEZDE

• Naša redakcija ima rubriku Pozitivna BiH za pozitivnu regiju. Jedan od slogana nam je „Političari nisu zvijezde“. Kako političari postadoše glavne zvijezde medijskih sadržaja i naših života, zasjeniše umjetnike, književnike, glumce, muzičare?

- Mi smo krivi, dali smo im značaj koji ne bi trebalo da imaju. Oni su službenici plaćeni našim novcem koji obavljaju posao čija je suština da nama bude lakši, lepši i bolji život. Kada smo im dali ovlašćenja dali smo im i vlast. A oni su to iskoristili da uzmu sve. I svoj posao rade loše. A kada oni loše rade posao život je teži. Male plate, loši putevi, nepravda, sve su to teme koje se tiču svakoga od nas. A kada se bavimo tim temama, bavimo se njima. To je petlja iz koje ne možemo da se izvučemo. Onda se oni bave zaobilaženjem tih tema i, dok trepneš, sve se vrti oko njih, umesto oko nas. Možda su u celom regionu nalošija stvar političari koji vode ove naše države. I naše živote. Ali biće o njima više reči u emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ na Novoj.