Kolumne

Piše: Asaf Bečirović

Bajro je u Čipkin dim, klubu ratnih vojnih invalida, uninao vas nikakav. Sjeo je za hastal i ni jedne nije.

- Đe zapelo? - pitao je Cuco.

- Boli me uho, žiga u krstima, otežano dišem, koljeno mi škljoca, grlo pecka, ruka koči. Eto đe zapelo - objasnio je Bajro nevoljko.

- Bogami, Bajro, ako me ko bude pit'o za tebe, ja ću reć' da si umro - rekne mu  Mala.

Ovaj odmahne rukom. Tu sam ja osjetio potrebu da se nadovežem. Pa reknem Bajri da više vodi računa o svom tijelu. I da zdrava vanjština počinje od zdrave unutrašnjosti. Cuco je, išaretom pokazujući na Bajru, dodao da ko misli da nema vremena za šetnju i vježbe prije ili kasnije će imati vremena za bolest. Te da je stvar kulture s vremena na vrijeme otići doktoru.

- Jah! Medicina je tol'ko napredovala da praktično nijedan čo'ek nije zdrav. Ha si otiš'o kod doktora, nađe ti nešto - bunio se Bajro.

Potom je u Čipkin dim uninao Ramiz. On prodaje kišobrane i od tog životari. Naručio je kafu od Cuce i sve pogledao ka nebu i oblacima. Kiši se nadao.

- Me'š'čini, k'o da sam vidjela kapi kiše - rekne Mala.

- Svaki pljusak počinje jednom kapljicom - rekne Ramiz nonšalantno.

Kad fakat. Nebo se otvori. Pljusak udari. Ramiz brže-bolje srknu kafu i ode prodavati kišobrane. Mi smo ništa. Jer najbolje što možemo da uradimo dok pada kiša je da je pustimo da pada. Onda se Mala dohvatila novina. Listala ih neko vrijeme pa rekla da baš je ovaj maj pun značajnih bitaka u odbrani Bosne i Hercegovine od agresora.

- Dobro je pa smo onako goloruki u svakoj od tih bitaka pobijedili - zaključi Bajro.

- Al' izgleda da nismo dovoljno pobijedili. Jer se ja rahat osjećam samo od Kozje Ćuprije do Ilidže. Jazuk onolikih života i mladosti - rekne Mala.

Cuco je rekao da pobijedili smo malo sutra. Da jesmo, ne bi nam dojučerašnji predsjednik Predsjedništva razvaljivao državu na krvlju stečenu.

- Haj'mo malo smiriti živce. I sami znate da poslije svake pobjede nastaju krize - olabavim ja situaciju.

Onda je pljusak kako došao tako i prošao. Pa je Ramiz opet uninao. Sa pika je rekao da fala Bogu na kiši i maju na pobjedama. Jer centar grada u kojem su se obilježavale godišnjice bio je pun naroda bez kišobrana. Pa ih je sve pazario.

- Bujrum, ko će šta pit' i jest' nek izvoli - ponudio je Ramiz.    

Nije nam trebalo dva puta reći. Cuco je otišao da donese i usput upalio radio. Na radiju su bile poplave i pjesma u kojoj je i stih „neka kiše ne prestaju, neka gromovi polude, samo da rata ne bude“.