Intervju

 Muzičar Nedžad Podžić Poćko je prije nekoliko mjeseci  počeo da radi menadžment za Bombaj štampu. Nekoliko puta se desilo da njihov klavijaturista ne može svirati u terminima dogovorenim za koncerte i onda je Nedo rekao „što ti Poćko ne bi svirao sa nama kad si već tu“, i - eto ga • Otvara Booking agenciju „Pochkobooking“, na nivou regije i za početak će okupiti preko 100 bendova, par tamburaških grupa, jazz bandova...

1 Počinjete svirati sa „Bombaj štampom“ i polako skidate repertoar. Kako je došlo do saradnje?
- Ponuđena mi je cifra koju nisam mogao odbiti (smijeh). Ma, prije par mjeseci sam počeo da radim menadžerstvo za Štampu i onda se nekoliko puta desilo da njihov klavijaturista ne može svirati u terminima dogovorenim za koncerte i onda je Nedo rekao „pa što ti Poćko ne bi svirao sa nama kad si već tu“, i eto me.

2 Šta je aktuelno na poslovnom planu?
- Pa, ono što je najnovije je konačno otvaranje moje Booking agencije „Pochkobooking“, na nivou čitave regije gdje ću za početak imati preko 100 bendova, uglavnom rock i pop , kao i glumaca moderatora. Bit će tu i par tamburaških grupa, jazz bendova... Nekako sam nastojao na jednom mjestu skupiti što više umjetnika koje bih mogao ponuditi agencijama, firmama, festivalima i klubovima za njihove potrebe. Trenutno jedna ekipa radi na web-stranici, šminkamo je, pa ćemo to ubrzo i zvanično objaviti.

3 Šta se dešava sa „Pochko & New Primitives“?
- A, evo, trebamo ubrzo da radimo spot za pjesmu „Tarzan“. Žao mi je što nemam više vremena da se posvetim tom bendu, jer zaista ima potencijala i pokazalo se da raja to voli. To je band koji sam napravio iz velike ljubavi i stvarno ljudi koji dođu na našu svirku vide koliko mi „ginemo“ na bini. Nadam se samo da će doći vrijeme da se definitivno okrenem tom bendu.

4 Jedan ste od rijetkih koji je za života dobio vlastiti dokumentarac „Poćko“, u režiji Nedžada Begovića?
- U modi je biti glumac (smijeh). I baš sam sretan zbog ovog filma. Bilo je tu i prije nekih poziva da radim nešto slično, ali Begović i Real se ne odbijaju.

5 Zanimljivo je da niste znali Begovića već ste mu privukli pažnju svojim objavama na fejsbuku?
- Ma, mi smo se ono što kažu u Sarajevu ovlaš pozdravljali kad se sretnemo u gradu, na koncertima, izložbama. Znam da me oduševio dokumentarcem „Sasvim lično“, pa sam ga jednom u Domu mladih i nafalio pred njim (smijeh). Ali striktno za našu saradnju je zaslužan fejsbuk. On je provalio da ja imam ta neka ludila na FB-u, nazvao me, dogovorili se za kafundaru i tako je sve krenulo.

6 Reakcije na film, onih koji su ga pogledali, sjajne su. Koliko ste vi zadovoljni ulogom samog sebe?
- Najiskrenije, ništa nisam očekivao posebno od ovog filma osim dobre zafrkancije, druženja i da, eto, raji pokažem neka svoja ludila i doživljaje iz mog odrastanja, srednje škole, izlazaka, mahale, koncerata i turneja. Kao što si rekao, reakcije su van očekivanja i fakat mi je pravo drago da je tako i da su ljudi prepoznali tu iskrenost i šarm koji sam htio dati ovom filmu.

7 Već ste dobili i poziv za neki festival?
- Da, bukvalno pet minuta poslije prikazivanja na FTV, javio se Josip Dujmović iz Zenice, čovjek koji je direktor Međunarodnog festivala dokumentarnog filma, i pozvao nas da budemo dio festivala. Elem, život je lijep.

8 Zašto držite dvije svijeće sve vrijeme u filmu?
- Ideja je Nedžadova i nastala je kad sam mu ispričao predanje o pravednom i nepravednom vladaru. Da sad ne bih prepričavao o čemu se radi, treba pogledati film i skontat će raja.

9 Zanimljiva je ta priča o tome kako dobiste ime Nedžad?
- Nedžad Salković je krivac. Moja majka je njega baš gotivila, jer je bio onako fin, kulturan, odmjeren, začešljan i o sebi pri sebi. Sve ono što ja nisam (smijeh).

10 Za ove mlađe koji možda ne znaju, možete li navesti samo neka imena i grupe sa kojima ste sarađivali?
- Skoro me jedan moj dobar prijatelj prozvao muzičarskom droljom, jer sam promijenio puno bendova. Uglavnom, počeo sam prije rata sa „Formulom 4“, onda „Zabranjeno pušenje“, „Hari Mata Hari“, „Dino Merlin“, „Tifa band“, „Skroz“ i, evo sada, „Bombaj štampa“.

11 U kojoj grupi, sa kojim pojedincima je bila najbolja zajebancija i atmosfera?
- Definitivno uz „Zabranjeno pušenje“. Dijelom što smo tada živjeli zajedno u Zagrebu i odradili pravo puno turneja i putovanja, a dijelom jer sam tad imao dvadeset godina i ogromnog kondora u glavi, mada mi je, realno, i sa grupom „Skroz“ bilo lijepo.

12 Mogu li funkcionisati grupe u kojima međuljudski odnosi nisu najbolji?
- Mogu, al' nazor i kratko. Ja sam bendove napuštao ili dobijao otkaze upravo zbog nezdravih odnosa u bendu. Baviti se ovim poslom, putovati kombijem, spavati u istom prostoru, a biti loš sa nekim iz benda je, u najmanju ruku, licemjerno. 

13 Svirate klavijature. Koliko se one danas mogu oduprijeti digitalnoj tehnologiji?
- Tehnologiju generalno uzimam tačno onoliko koliko mi je neophodno. Tu sam definitivno malo starinski i volim sve na življaka. Ne volim da mi tehnologija previše farba ono što mi izađe iz ruku.

14 Pokrenuli ste prošle godine teatarski Festival komedije „Osmijeh Sarajeva“. Šta se desilo ove godine?
- Iskreno, novac. To je festival koji košta baš puno para. Mislio sam da će državne i gradske strukture prepoznati značaj ovog festivala za grad i državu, ali nije bilo tako. Definitivno nisam odustao od njega, ali zaštićen je i čeka neka bolja vremena.

15 Vi ste stajali i iza „Sarajevo Music Stage“, koji se ugasio prije četiri godine. Zašto?
- Devet godina sam radio taj festival i to su bili kao zvanični afteri Sarajevo film festivala (SFF). Malo sam se i bio zasitio te vrste festivala i jednostavno sam se povukao. Postoji šansa da se to pokrene iduće godine, ali u jednom manjem prostoru pa ćemo vidjeti.

16 Koliko ste zadovoljni koncertnim aktivnostima, kvantitetom i kvalitetom u Sarajevu?
- Koncerata definitivno ima. Prije par godina bila je neka grozna kriza iz koje se Sarajevo čini mi se čupnulo, mada ja najveći problem vidim u medijima. Sve dok se sa radiostanica i televizija budu slušale lake note i izvođači iz regije, a domaći bendovi nikako, imamo problem. Ali, to je već tema za okrugli sto.

17 Kakva je situacija u drugim gradovima, pratite li lokalne muzičke scene?
- Pratim i ima dosta dobrih bendova u BiH, ali ih muče isti problemi kao i bendove u Sarajevu.

18 Ko je od ovih novih bendova po Vašem ukusu?
- „Helem Nejse“ nekako odskače trudom, spotovima, kreativom. Tu je i „Činčila“, sviđa mi se njihova energija. Žao mi je što su se „Futavci“ raspali, ali čujem da Mirza ima novi band.

19 Popušta li imalo ovaj sveprisutni turbofolk?
- Popušta sparina u Sarajevu, a turbofolk samo steže.

20 Gdje danas izlazi vaša generacija?
- U Amsterdam, Frankfurt , Berlin... Lično ih vidim najviše u „Undergroundu“ i kod Keke u „Rajvosa“, mada sve manje izlazimo, a više nas je po planinama.

21 Kakva su vam generalno interesovanja, gdje vas nije neobično sresti u „radno vrijeme“?
- Imam samo jedno mjesto gdje pijem kafu, a to je „Opera“ kod Faruka. Tu sam „u svom na svom“.

22 Koja su bila tri osnovna pravila u mahali kad se igralo lopte?
- Najdeblji je vazda golman;
- Onaj čija je lopta određuje ko igra;
- Kraj je kad se naljuti ovaj čija je lopta.

23 Rijetko ko vjeruje da je u Sarajevu policajac istukao Borisa Bekera?
- Ko hoće nek vjeruje, ali to je živa istina . Ipak nije riječ o Bekeru teniseru, nego momku iz Trpnja koji je imao isto ime i prezime. Studirao je u Sarajevu prije rata, napio se jednu noć i policija ga je legitimisala. Pošto nije imao lične, pitali su ga kako se zove i on je rekao Boris Beker i drot ga je odmah opalio i izvrijeđao na fol koga ti zajebavaš. Bilo je kasno objašnjavati drotu da se lik fakat zove Boris Beker. Inače on nam je kasnije glumio u spotu „Pubertet“, „Zabranjenog pušenja“.

24 Imali smo New primitives. Šta imamo danas?
- Old primitives! Iskreno, žao mi je što su se ove mlade generacije previše okrenule komšijama i susjedima i što samo slušaju i gledaju šta će oni uraditi pa da se to kopira. Mislim da smo dovoljno pametni i kreativni da napravimo ponovo nešto naše, nešto prepoznatljivo, ali mislim da su i tu mediji dosta krivi.

25 Nevjerovatno zvuči podatak da na jedan vaš koncert nije došao bukvalno niko. Ko, šta, kada i gdje?
- To je bila, čini mi se, Breza ili Ilijaš, neke 1989. godine. Svirali smo sa „Formulom 4“ u nekom društvenom domu i fakat se niko nije pojavio. Mi smo skontali hajmo svirati, pa nek nam to bude kao dobra proba. Međutim, kad smo krenuli svirati pojavio se domar, prekinuo nas i rek'o: „Momci, kad završite ostavite ključ na štoku iza vrata.“

26 Da li je tačno da Vam je neko hakirao nalog na fejsbuku?
- A nije jednom, više puta. Ali to smatram kao dio moje FB „slave“ (smijeh).

27 Žalite li za nekim životnim odlukama?
- Hmm... Ovako, na prvu, mislim da ne. Možda što nisam u neka doba prebacio iz četvrte u petu, ali kad sam ja ludovao mislim da nisu bili još ni izmislili petu brzinu.

28 Šta najviše nedostaje Sarajevu?
- Olimpijada, vode, puteva, para, kreative, ludila, nadrealizma i muda.

29 Kako bi Poćko sebe opisao u jednoj rečenici?
- Sve sam ono čega su se moji roditelji bojali da ću biti.

30 Jeste li pratili Svjetsko prvenstvo u fudbalu?
- Slabo, nema naše reprezentacije pa me nešto ostali i ne zanimaju.

31 Veliki ste navijač FK „Sarajevo“. Pretpostavljam da niste zadovoljni rezultatima u zadnje vrijeme?
- Da. Bio sam fanatik nekad. Išao na gostovanja, ludovao, uskakao na terene... Sad me to prošlo, jer vidim da ni fudbalere nije nešto briga za klub u kojem igraju. Žao mi je Sarajeva, ali nadam se da će neko pametan doći u upravu i dati šansu juniorima koji vole taj klub, a otjerati ove koji su tu samo zbog para ili pranja para.

32 Ljeto, na moru ili ...?
- Morski sam lik i ne mogu zamisliti godinu bez makar mjesec dana provedenih na moru. Volim mala ribarska mjesta,pozitivne ljude iz tih sela, njihove priče i druženja sa njima.

33 Sjećate li se prvog honorara i na šta ste ga potrošili?
- Naravno, 1987., Nova godina u hotelu Čajniče, sa „Formulom 4“. Uzela se baš cifra i kupio sam videorekorder, lewiske 501 i convers tene i ostalo je za 10 ćevapa kod „Mrkve“.