Intervju

On je jedan od najpoznatijih srpskih novinara i autor kultne televizijske  emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. Za njega je patriotizam biti dobar domaćin, voljeti svoju zemlju i voljeti svoj komšiluk jer samo tako svima može biti dobro. Njegova emisija je, kaže, kritika gluposti, loših poteza, demagogije i poltronstva. „Siguran sam da će toga biti i kada dođe neka sledeća vlast. Kada imaš za protivnika glupost i laž onda emisija može trajati 100 godina“, tvrdi ova omiljena regionalna TV-zvijezda. Za Start otkriva da li je imao nemoralnih ponuda, govori o porodici, tajni roza dekice...

Veliki ste trn u oku vlastima i pojedinim medijima u Srbiji. Koja je najveća neprijatnost koju ste doživjeli, a da se može dovesti u vezi s onim što radite?

- Nijedna neprijatnost. Ovo što objavljuju tabloidi za mene uopšte nije neprijatnost  već nešto očekivano. Oni rade svoj posao. Koliko god on bio prljav i nečastan i koliko god predstavljao izdajstvo profesije, ja sam svestan da su oni pristali na to. Imaš mogućnost da se baviš svojim poslom, novinarstvom, ili da budeš izdajnik novinarstva. Oni su izabrali put izdajstva zbog lukrativnih razloga. Ali to je njihova odluka. Mene ne iznenađuje i ne povređuje. Zašto? Ti natpisi u kojima mene proglašavaju izdajnikom, mislim da su oni izdajnici Srbije, a ne ja. Ja sam neko za koga je patriotizam biti dobar domaćin, voleti svoju zemlju i voleti svoj komšiluk da bi tvojoj zemlji bilo dobro. Oni su izdajnici. To što oni pišu se nikada ne prenosi na ulice i na stav ljudi koje srećem svakodnevno. Svi su svesni tih laži i obmana. Oni moraju da nastave sa tim jer to im je posao. Ali ljudi im veruju sve manje i manje.

Dobro ste upoznati i sa političkim dešavanjima u BiH, a znate potkačiti i ove naše vlastodršce. Da li su mediji jedini izvor informacija iz BiH ili imate i neke svoje „izvore“?

- Nemam izvore. Mi se sa BiH bavimo uglavnom u kontekstu odnosa sa Srbijom. Imam drage kolege i medije kojima verujem poput banjalučke Buke, koje smatram objektivnim, kao i kolegu Aleksandra Trifunovića koji mi je i prijatelj. Nisam siguran da mnogo pažnje poklanjamo BiH jer imamo toliko materijala u Srbiji da prosto ne stižemo. Nije tajna da nam je Milorad Dodik najatraktivniji za zezanje jer je on i privatno sa svojim stavom, ponašanjem i bahatošću zanimljiv za bilo koju satiričnu emisiju pa tako i našu.

Poznata je uzrečica da svi imaju svoju cijenu, a ima i ona „alanfordovska“: 'Ne predaj se nikad, osim kad moraš.' Hoće li se Kesić ikada predati, pardon prodati? Jeste li imali neke nemoralne ponude?

- Ja ne mogu da se predam. Nemam neki cilj koji ne mogu ostvariti pa da se mogu predati. Moj jedini cilj je da se bavim svojim poslom i, zajedno sa svojim timom u okviru ove emisije koju radimo već osam godina, govorimo ono što mislimo da je istina, da ne bežimo od ozbiljnih tema, da se zezamo, jer ako nije smešno onda je dosadno, i da uživamo u ovome šta radimo. Znamo da je ovo bitno na osnovu ljudi koji nam pišu ne samo iz Srbije. Znamo da je mnogima naša emisija ritual i porodični događaj. To nam prija i motiviše nas. Ali to ne važi samo dok se ne sruši ova vlast. Nebitna je ova vlast. Naša emisija je kritika gluposti, loših poteza, demagogije i poltronstva. Siguran sam da će toga biti i kada dođe neka sledeća vlast. Kada imaš za protivnika glupost i laž onda emisija može trajati 100 godina.

Koliko ljudi učestvuje u izradi scenarija za Vaše emisije?

- Osim mene tu je još pet, šest momaka iz Njuz Neta i naš reditelj i producent Aleksandar Saničanin. Mi smo trojno predsjedništvo emisije „24 minuta“. 

Bosanski humor je jedan od naših najpoznatijih proizvoda. Imate li kakvog pomoćnika s ove strane Drine?

- Nemam. Nismo mnogo u našoj emisiji ni ugošćavali ljude iz BiH. Bio nam je Damir Nikšić, on mi je zabavan. Volim Srđana Puhala, Trifunovića... ali niko od njih nije komičar.

Postoje li neke tabu teme koje nikada ne biste obrađivali kroz humor?

- Naravno. Nikada ne obrađujemo tragedije ili nečije smrti. To nisu teme za satiru. Ali sve teme koje utiču na život građana su legitimne. Čak su najuzbudljivije teme za koje se poluglasno kaže „pa sme li se, može li se“. Ne da se sme nego se mora!

Već godinama su najgledaniji sadržaji opskurni reality programi. Da li takav sadržaj stvara dugoročne posljedice po društvo ili je narod samo dobio ono što je tražio?

- Reality programi su obična budalaština. Ja ih ne volim jer su mi dosadni. Pogotovo poslednjih 10 godina od kada je najvažnije da budu gadni i da pomeraju granice da bi bili gledani. Prvi Veliki brat uopšte nije bio gadan. Bio je šok da li se nešto pomera ispod pokrivača. Sada više nije šok ni kada u štali imaju snošaj ili kad nekome neko razbije glavu. To je zaglupljivanje ljudi i održavanje glasačkog tela u omamljenom stanju obnevidelosti i samo da narod bude posvećen razbibrigama iz Parova i Zadruge. Droga za narod i uteha narodu da u takvim programima mogu da vide gore od sebe pa da im to ulije samopouzdanje. Ako ljudi sa margine, čudaci, mogu da budu na televiziji, onda i za mene malog ima nade jer sam bolji od njih.

Šta mislite o odlasku ljudi, pogotovo mladih iz cijelog regiona?

- Pa šta će... Odlaze mladi. Imam dva sina i voleo bih da ne odu nego da ova zemlja ima uslove da oni ostanu. Da se školuju i da rade. Da oni sami žele. Ali normalno da ih neću sprečavati ako budu želeli da odu. Naravno, biće mi žao. I to je jedan od mojih motiva za bavljenje ovim poslom. Da napravimo društvo u kojem će mladi želeti da ostanu. U našem regionu mladi očigledno to ne žele već samo gledaju da begaju. 

MOJE ZAVODNIČKE CIPELE 

Upravo ste spomenuli da ste otac dva sina. Kako je biti otac u ovakvom društvu, pogotovo imajući na umu i Vaš posao?

- Moji su još uvek mali. Ne osećaju to. Nije ništa drugačije od odgajanja dece u bilo kojoj drugoj zemlji. Ali sve zavisi od roditelja. Mi smo u takvom okruženju gde se za sve sa kojima smo u kontaktu podrazumeva da smo normalni ljudi i vakcinisani. Kada nam dođe gost u emisiju uopšte ne dovodimo u pitanje da je vakcinisan. Imamo slična razmišljanja. Ali oko našeg balona ima puno ljudi koji drugačije razmišljaju i koji misle da su vakcine zlo i da to Bill Gates čipuje ljude i da, ako ste čipovani, onda ste satanizovani. Ja sam svestan toga, ali živeći u balonu okružen ljudima sličnim sebi, ja to ne osećam. To mi i odgovara. Biram društvo, biram teme, ne zatucavam se. Tako i decu odgajam. 

Planirate li još djece, jer eto, Vaš predsjednik veli: „Rađajte decu, neće imati ko da nam radi u fabrikama!?“

- Ne verujem. Dosta nam je. Kakvi su Indijanci i previše.

Vole Vas i stari i mladi. Ima li neka „škakljiva“ poruka ili ponuda obožavateljica koju smijete (od supruge) podijeliti sa našim čitateljima?

- Nema. Odavno nemam imidž nekog zavodnika. Ja sam ozbiljan, porodičan čovek, tradicionalista, patriota... Ako ne zračiš harizmom nekog zavodnika onda nemaš ni ponuda. Ja sam zavodničke cipele odavno okačio o klin. Imam druge prioritete i uživam u porodičnom životu i ljubavi sa svojom porodicom. Imam druge afinitete. Mene se to ne tiče... Taman posla... Ajde, breee...

Kažu da se rijetko pojavljujete na društvenim događajima sa suprugom?

- To je glupost! Na svakom događaju sam uvek sa suprugom. To je neko iz novina pre nekoliko godina napisao i sada svi novinari to pišu. Imam desetine slika sa suprugom sa nekih događaja. Uvek smo skockani pošto je supruga kostimograf pa smo lepo obučeni, a onda to uvek mediji prenesu „evo supruge Zorana Kesića koju retko možemo videti u javnosti“.

Čitate li po društvenim mrežama komentare o sebi?

- Nemam vremena. Imamo puno posla oko emisije, a kada ne radim, onda koristim vreme da pogledam na televiziji nešto što me zanima. Kada bih čitao komentare o sebi samo bih bezveze gubio vreme. Ponekad bacim pogled, ali me ne zanima preterano. Drago mi je da se ljudima sviđa emisija. Naše je da pravimo emisiju, a na gledaocima je da reaguju. 

U čemu je tajna roza dekica koju ste imali sve do 11 godine?

- Roditelji su želeli da im drugo dete bude kćerka. Tada se nije utvrđivao pol nego su oni sve kupili za kćerku. Ali rodio se sin i - šta da rade. Da bace roze ćebence? Ne bre, umotaj sina u roze. Toliko mi je bilo drago ćebence da sam ga imao skoro do vojske (smijeh). Nisam homofobičan, poštujem sve ljude dobre volje. Bitno je samo da je čovek dobar, pošten i častan. Biti dobar čovek, to je poenta.