Intervju

Goran Svilanović, generalni sekretar Vijeća za regionalnu saradnju (RCC) , ističe da je RCC ključna organizacija sa najširim mandatom i potencijalom u regionu. Nema veće organizacije od RCC-a, a to ste mogli da vidite i u ovoj novoj strategiji EU, koja je objavljena 6. februara, u kojoj je RCC apostrofiran kao ključna regionalna međuvladina organizacija...“

Razgovarao: Zdravko Čupović

• Ove godine, RRC navršava 10 godina postojanja. Kako biste ocijenili dosadašnji rad?

- Za ovih 10 godina je bilo različitih tema kojima smo morali da se bavimo. U početku je bilo puno politike. Mnogo više nego danas. Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da su u ovih pet i po godina kako vodim RCC, neke političke teme koje smo vodili u početku jednostavno prevaziđene.

• Poput?

- To da svi budu deo jednog procesa, da svi učestvuju na ravnoj nozi. To su stvari koje nije bilo lako dogovoriti. Danas nemamo nikakvu temu oko toga unutar RCC-a. Okupljamo 13 ekonomija. To je jugoistočna Evropa: Turska, Bugarska, Rumunija, Grčka, Moldavija, Albanija i svi koji su bili deo nekadašnje Jugoslavije. U RCC-u su prisutne i Evropska unija kao organizacija, ali i i zemlje pojedinačno koje sede u našem bordu. Potrudili smo se da okupimo sve iz regiona, da dobijemo ključnu podršku EU i ostalih partnera. Ovo gde smo danas je rezultat svega što smo radili ovih 10 godina moj prethodnik Hidajet Biščević i ja, a nadam se da će to nastaviti i Majlinda Bregu, koja će doći posle mene. Sada je fokus na ekonomiji. RCC je ključna organizacija sa najširim mandatom i potencijalom u regionu. Nema veće organizacije od RCC-a, a to ste mogli da vidite i u ovoj novoj strategiji EU, koja je objavljena 6. februara, u kojoj je RCC apostrofiran kao ključna regionalna međuvladina organizacija i u kojoj je regionalna ekonomska zona apostrofirana kao ono na čemu radimo svi zajedno.

   DOGOVOR ATINE I SKOPLJA JE VAŽAN

• Šta ćete im reći?

- Kada je u pitanju CEFTA, stupio je na snagu dodatni protokol broj 5, koji znači da postoji dogovor o tome da se uklone necarinske barijere, što je važan deo problema. Druga stvar je da nađemo način i implementiramo telo za rešavanje konflikata jer ima često nejasnoća. Treći važan element u okviru sporazuma kojeg mi zovemo CEFTA Plus je da se radi na punoj liberalizaciji trgovine uslugama. Tu je i pokretljivost ljudi i istraživača. U Briselu smo dogovorili i usvojili principe na osnovu kojih ćemo pripremiti draft o automatskom priznavanju diploma. Također smo postigli i dogovor o harmonizaciji investicionih politika. Radimo i na tome da se sporazum sa četiri proširi na još dve ekonomije.

• Makedonija i Grčka su konačno riješile jedan od najvećih problema u regionu, problem imena. Šta će to značiti za region i bojite li se sada najavljenog francuskog veta na evropske aspiracije Makedonije uprkos dogovoru sa Grčkom? Može li to sada biti novi problem?

- Može. Bit ću potpuno jasan. Ja sam sedeo i prisustvovao razgovoru u Sofiji na summitu, sa ljudima koji vode najveće države EU, koji vode naše zemlje i taj napredak o kojem govorite zaista postoji. Mislim da je dogovor vlade u Atini i vlade u Skoplju jako važan i ja verujem da će biti do kraja primenjen i da on, uz stigmu koja postoji - da ne umemo da se dogovorimo i da ne poštujemo dogovore, da će otkloniti tu stigmu i da će poslužiti kao ohrabrenje i drugima za koje se očekuje da postignu dogovore narednih godina u odnosu na neka teška nasleđena bilateralna pitanja. Pored svega toga mi trebamo da budemo svesni da je pred nama drugačija EU iz niza razloga. Sve je krenulo ekonomskom krizom 2008., a onda je došla migranstka kriza i različite reakcije pojedinih članica EU uz teškoće u postizanju dogovora oko zajedničke evropske politike. Sada se nalazimo u situaciji da je sama EU u procesu redefinisanja. Tu je i brexit. Ključnu podršku tu daje Evropska komisija i jako sam zahvalan i Hanu i Mogerinijevoj i celom timu u Komisiji koji održava entuzijazam i ohrabruje naše vlade u procesu reformi. Suština pridruživanju jeste promeniti društvo, a manje je onda važno da li ste unutra ili niste.

• Nakon Makedonije, čini se da taj famozni obavezujući sporazum Srbije i Kosova, kao i ukupna politička situacija u BiH, ostaju najveći problemi u ovom dijelu svijeta?

- Tačno. Fokus će sada biti usmeren na dijalog Beograda i Prištine, a iza toga na funkcionalnost BiH. To je redosled stvari. Već ima jasnih signala. Veći je nivo angažovanja spoljnopolitičke službe EU jer se očigledno sintetizuje njihov angažman. Mislim da postoji spremnost i u Beogradu i Prištini i da će se držati dogovora koji su do sada postignuti. Onda će proces otići u novu fazu. Ja ne mogu ulaziti u to kako će to izgledati i kakav će biti rezultat, ali svakako očekujem da će dijalogu biti posvećena veća pažnja, kao što očekujem u narednom periodu i veću pažnju prema BiH. Sećate se da u jednom periodu čak ni sredstva EU nisu dolazila u BiH jer nije bilo dogovora. Sada je BiH predstavila svoju kandidaturu, dala odgovore na upitnik. Doduše, došao je još jedan set pitanja, ali odgovorit će se i na njih. Bit će to dodatni signal koji dolazi iz regiona da postoji spremnost da se odgovori na izazove i da će to onda voditi daljnem procesu pridruživanja BiH onom dinamikom koju mogu da izdrže i EU i BiH.

• Da rezimiramo redoslijed: Makedonija, Kosova pa BiH?

- Otprilike, mada stvari mogu da idu i paralelno. Ja bih voleo da stvari idu brže, ali neka pitanja su teška.

   MIJENJAMO SE MI, MIJENJA SE EU

• EU je u zadnje vrijeme pretrpila niz teških udaraca. Mislite li da su oni željni konačno malo dobrih vijesti, pa makar i sa Balkana?

- U poslednje vreme, iz regiona dolaze samo dobre vesti. Migrantska kriza je u dobroj meri uticala na odnose u EU, ali treba reći da se vlada u Srbiji dobro angažovala tokom migratnske krize i to je primećeno. Znate kako znam? Nije bilo u poslednjih 18 godina, od Soluna do danas, nijednog sastanka na kojeg su pozvali sve naše lidere i to je urađeno upravo zbog migrantske krize da im se zahvale. To je bio veliki signal podrške ljudima koji su na obodu EU preuzeli veliki deo odgovornosti. Sledeći korak je bio summit u Sofiji, što je također bio znak odobrenja. Da se vratimo na to gdje smo mi, a gde je EU. Summit u Sofiji je imao i pluseve i minuse, ali ja ga ipak doživljavam kao ohrabrenje jer dobro znam kakvo je raspoloženje u pojedinim državam EU i koliko je bilo teško i taj dogovor postići da sve skupimo, da se pokaže poštovanje i ohrabrenje za one koji rade na priduživanju i na unutrašnjim reformama kod sebe. Dogovoreno je da se proces nastavlja uz punu podršku Evropske komisije, a u novom budžetu za Balkan će biti izdvojeno 20% više sredstava. To su dobre vesti. Tu je čitav niz programa koji se odnose na digitalizaciju.

• Godinama nas prepadaju posljednjim vozom za Evropu. Imajući na umu sve probleme unutar same EU koji su se pojavili u posljednje vrijeme, bojite li se da je zadnji voz možda prošao?

- Nema poslednjeg voza. Ne radi se o poslednjim vozovima, radi se o tome da, kao što se mi menjamo, a menjamo se nabolje, menja se i EU. E sad, da li se ona u procesu promena menja nabolje ili nagore, nije na meni da sudim, ali sam svestan da jeste drugačija nego što je bila 2000. godine i da se neke odluke teže donose. Političke procese vode lideri, ali iza toga stoje ljudi, građani EU, njihova srca treba osvojiti, a to je ono što je teško. Kada se pojavi vest da je neki naš čovek izvršio neko krivično delo u nekoj evropskoj metropoli to se svuda prenese i taj negativni publicitet je nešto protiv čega se moramo boriti, a borimo se i ovakvim stvarima koje radi RCC poput regionalnih turističkih ruta. Želimo da predstavimo region građanima EU i da predstavimo lepše lice Zapadnog Balkana građanima EU. Predsednik Francuske je u Sofiji bio vrlo jasan. Pridruživanje Zapadnog Balkana je deo procesa promena EU, a ne jedno pa drugo. Način na koji mi ulazimo je istovremeno i način promena EU.

• U Evropi se govori i o „ruskom uticaju“?

- Proteklih meseci sam učestvovao u mnogo ozbiljnih razgovora. Često se govori u ruskom geopolitičkom uticaju. Kao što se menja EU i mi, menja se i geopolitički odnos snaga. Nema vakuuma u geopolitici. Ako neko napusti jedan prostor, neko drugi će ući. Mislim da to razume briselska administracija i otuda  povećani angažman. Mislim da ima mesta za sve. Razgovor u Berlinu o Kini je bio vrlo zanimljiv, o ideji koja okuplja 16 zemalja, o njihovim razvojnim projektima, o dva koncepta trgovine i svi su se složili da nema govora da se neko suprotstavi tome. Nema razloga. Treba samo prihvatiti i tražiti načine da se uključe neke od vrednosti koje ovde postoje kao zajedničke evropske vrednosti i prihvatiti one koje dolaze kao investitori u ovaj region. Treba biti otvoren za drugačiju geopolitičku mapu u kojoj EU i dalje ostaje središte naše pažnje i interesovanja, ali ostaje prostor i za druge.

    BALKAN, RASKRŠĆE CIVILIZACIJA

• Koliko je u svim tim integracijama važan regionalni turizam?

- 24% regionalnog izvoza ide kroz turizam. Više od 5% BDP u regionu je direktno vezano za turizam, a 14% indirektno. Više od 5% zaposlenih radi u turizmu. Turizam raste, a očekuje se da u narednih 10 godina više od milijardu ljudi na svetskom nivou bude uključeno u turizam. Ne smemo propustiti priliku koju imamo. Velike turističke grupe koje dolaze, u nekoliko dana vide nekoliko zemalja jer smo mi pojedinačno male zemlje. Turisti žele da vide naše zajedničko kulturno blago, istoriju i ono što je novi turistički segment - avantura koje kod nas ima. Pogledajte samo prelepe bosanske i crnogorske planine, Prokletije koje se nalaze na tromeđi, Dunav koji je veliki resurs... Hoćemo da napravimo jedan novi turistički proizvod, Zapadni Balkan kao raskršće civilizacije jer mi to jesmo i da ponudimo taj proizvod svetskom tržištu.

• Kada biste vi bili investitor, u koju vrstu turizma biste uložili novac?

- Da živim ovde uložio bih u biking, mototuriste, bicikliste, jer to su ljudi koji sada dolaze sa dovoljno novca, prolaze kroz ove krajeve, dosta novca ostavljaju, ne traže visoko tehnološke uslove smeštaja, ali traže da prolaze granice olakšano, da se osećaju bezbedno i žele da uživaju u onome što ovi ljudi mogu da ponude. Istraživanja su pokazala da kada pitate turiste koji im je utisak kada dođu u ovaj kraj, oni govore o ljudima, a ne o objektima i to je ono što trebamo da im ponudimo. Imaju viši nivo interakcije nego bilo gde drugo kada odu.