Kolumne

Piše: Asaf Bečirović

U Čipkinom dimu, klubu ratnih vojnih invalida, Cuco je na hastal pristavio tri kafe i jadro keks. I rekao da ljudi su ranije mogli mnogo više da popiju i pojedu.

- I danas bi, kad bi mogli - rekla je Mala, počešala se po nosu i pošećerila kafu.

Onda je u Čipkin dim, naš klub ratnih vojnih invalida, uninao vas pokisao Slobo. On je Hrvat. Prije tri dana je iz Austrije doš'o na odmor. Izgrlio nas je, izljubio i rekao da vani je potop. Nas informacija o potopu nije iznenadila.

- Znamo! Mi smo odavno u toku - reknem ja.

Slobo je sjeo sa nama pa svima naručio šta k'o hoće tako da Cuco je bio zadovoljan i u roku odmah donio rečeno. Pričao je Slobo da u Austriji ima sistem, da se moraš uklopiti pa teško je onda u sistemu prepoznati našeg insana.

- Jes', vala, izgleda k'o i svaki normalan čovjek - zaključio je Bajro.

Potom nas je priča odvela u pravcu da svako ko može odlazi iz Bosne. Bajro je rekao da dvije su mu sestrične otišle u Njemačku, rade u istom domu staraca. Brišu, rekao je on, Švabama guzice, za 2.500 eura mjesečno. Ja sam dodao da niko od mojih sestrični i sestrića ne živi kod nas, nego su u Beču, Minhenu i Kuala Lumpuru. A drugovi iz moje srednje škole su završili u Kanadi, Australiji, Novom Zelandu i Zagrebu.

- Suma sumarum, samo je kriza ostala sa nama - zaključio sam.

Slobo je rekao da grize ga savjest jer, eto, ni u ratu nije zdušio iz Bosne, a u miru, opterećen problemima i imenom, je morao zdušiti. Jer nije imao ni predsoblje, ni sobu ni kupatilo. Samo narodnu kuhinju. I da u Austriji mnogo radi, puno zaradi i živi k'o bubreg u loju. Mala je, glede teme, rekla da situacija i nije tako crna. Jer je Ministarstvo odbrane BiH raspisalo konkurs za 800 vojnika. A duplo se prijavilo. Plus će ih Amerikanci opremiti i obučiti. I sve platiti.

- Dakle, naš trošak bit će samo ljudi - zaključila je Mala.

I ja sam rekao da nije sve tako crno, da stvari idu nabolje. Jer su mi moji sa sela javili da i tamo je stigla demokratija, a, ako Bog da, i doktor će za koju godinu. Osim toga, podsjetio sam, jedan od vodećih političara narodu je poručio da niko u ovoj državi ne smije da bude gladan.

- Koliko sam u ova tri dana primijetio, ta poruka još nije stigla do naroda, pa narod tjera po svome! - rekao je Slobo i preporučio da našim političarima, pogotovo ovim što sada vladaju, ništa ne trebamo vjerovati.

- Sve je to go lopov, mafijaši - rekao je on.

Mala se pobunila. Rekla da nema šanse da su naši političari mafijaši. Jer mafija ne prima svakog u svoje društvo. Slobo je, uzgred, rekao da i nije baš tako bajno u Zapadnoj Evropi. Da nacionalizam buja, da topi se led na Antarktiku, da je Merkelova zabrinuta za sudbinu Evropske unije...

- Ovo je planetarna kriza... Svijet je najzad shvatio: ako ne možeš protiv Bosne, pridruži joj se - poentirao je Bajro.

Zapravo, zaključio je on, Bosanci su herojski narod jer vode borbu protiv siromaštva, nezaposlenosti, kriminala i slično tome.

- Evo, recimo, godinu dana nisam primio platu! A gazda i ne pomišlja da mi da otkaz! - rekao je Bajro.

Cuco je jednim uhom slušao o čemu pričamo pa je odlučio dati doprinos diskusiji. Ljutio se, izleda, na Slobu, zato što je rekao da su naši političari kriminalci.

- Znaš, Slobo, i nije to baš tako. Trude se oni da nam bude bolje. I ako pogledaš naš bruto proizvod i rast proizvodnje i izvoza, zaljučiš da su njihovi rezultati vrijedni pažnje - rekao je Cuco.

Slobo se složio, rekao da jesu njihovi rezultati vladanja vrijedni pažnje, al' pravosuđa, policije i sigurnosnih organa države. Potom je objasnio da ovdje se stalno zvecka oružjem, prijeti ratom. I da jedini nam je spas ulazak u NATO. Mala je, žvačući jadro keks, rekla da bosanski Srbi se bune, da neće pustiti da uniđemo u NATO!

- Međutim, ako bi ih još jednom bombardovali, možda promijene mišljenje - poželio je Slobo.

U to je Mala pogledala na sat. Rekla da mora na biro za zapošljavanje prijaviti se, inače će ostati bez zdravstvenog. Onda je Cuco pitao a šta je bilo s onim konkursom koji je raspisala općina za prijem tri čistačice, a Mala se se prijavila. Mala je rekla da korak je dijeli od uspjeha. Jer našla je neku štelu.

- Mislim da bi za taj korak morala još malo da raširiš noge - dobacio je Cuco.

Mala ga je poslala u materinu i razgulila na biro. Kad je izašla iz Čipkinog dima, Cuco je rekao da Mala svaki dan tražio posao. I da je to njeno pravo zanimanje.