Vijesti / BiH

Došla su neka čudna vremena. Čini se, djece je sve manje, pasa, lutalica ponajprije, sve više. Psi ujedaju te je djecu i roditelje strah agresivne šćenadi. No, tu je Dino Konaković, premijer Vlade kantona Sarajevo! Oslobodit će nas tog straha. Najavio je da će, usprkos silnim prijetnjama koje mu stižu iz Njemačke, Austrije, Švicarske i domaje, jače i odlučnije nastaviti uklanjati pse sa sarajevskih ulica.„Sigurnost i zdravlje naše djece, starijih osoba i ostalih građana kantona Sarajevo, prvi nam je prioritet“, objasnio je Konaković.

Piše: Asaf Bečirović

Fino. Čega nas je još, osim pasa, strah? Strah nas je da nam kćerka ne posrne i ne oda se prostituciji, da sin ne posegne za iglom! Strah nas je da, ako ga već nismo dobili preko babe političara, ne ostanemo bez posla. Strah nas je teške bolesti i Boga molimo da nas mimoiđe. Strah nas je govoriti ono što zaista mislimo. Jednostavnije je, je l' da, klimati glavom, slagati se, aminovati! Čemu istina, frka i belaj? Bolje je da ljudi o vama imaju lijepo mišljenje i vjeruju da dobri ste. Jer, eto, ne bunite se, poslušni ste i baš fini. Nadalje, bojite se da vaš kandidat za načelnika opštine ne izgubi zbore!? Izgubili ih, neće moći održati obećanje koje vam je dao! Strah vas je i najavljenog referenduma u Republici Srpskoj poslije kojeg, moguće je, slijede novi s ozbiljnijim temama za izjašnjavanje. Rata vas je strah! Strah, kao što vidimo, ima popriličnu ulogu u našim životima. Određuje nam ponašanje, mišljenje, način odijevanja... Šta je, majka mu stara, taj strah?

Strah je, objasnili su stručnjaci, intenzivan, neugodan osjećaj koji čovjek doživljava kad vidi ili očekuje opasnost, bila ona realna ili nerealna! On je urođena, genetski programirana reakcija, primarna emocija poput sreće, tuge, iznenađenja, ljutnje i gađenja. Sad, kad čovjek nije siguran može li izbjeći opasnost, hvata ga panika, a kada je siguran da ne može pobjeći opasnosti - užas. Fobija je pretjerani strah.

Kad smo već kod straha i šćenadi, evi i poučne priče o strahu.

Dakle, davno nekad živio kralj koji je imao ogroman dvorac. Lijep dvorac. Čudan dvorac. Zidovi, podovi, plafoni, apsolutno sve u dvorcu bilo je obloženo ogledalima. Milioni ogledala bjehu u dvorcu. Jednoga dana, kada nikoga nije bilo u dvorcu, odnekud dotrča neki pas. I uđe u dvorac. Iznenađen, počeo je da se osvrće oko sebe. Shvati da je sa svih strana okružen mnoštvom pasa. Bili su svuda i bilo ih je bezbroj. Pokaza im zube, no, u istom trenutku i ostali psi pokazaše zube. Poče da reži ne bi li ih zaplašio. Ali svi psi oko njega počeše da reže. Vidjevši to, pas je već bio sasvim siguran da će najebati, da mu je život u opasnosti. Kud će, šta će, zalaja! Čim je zalajao i ostali psi počeše da laju na njega. I što je jače lajao, to su i oni jače lajali. Sutradan ujutru dvorjani su našli nesrećnog psa kako leži mrtav. A bio je tamo sam samcijat. Osim njega, u dvorcu nije bilo nikoga. Izuzev mnoštva ogledala. Niko se nije borio sa njim, zato što nikoga nije ni bilo. Ali on je vidio sebe u ogledalima i to ga je preplašilo do smrti. I kada je počeo da se bori, odrazi u ogledalima su takođe počeli da se bore. Uginuo je u borbi sa milionima sopstvenih odraza koji su ga opkoljavali sa svih strana.

Htio sam reći da svijet je samo odraz onoga što je u nama. Svijet je jedno ogromno ogledalo.