Politika / BiH

Delegat Srpske demokratske stranke u Klubu Srba Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Željimir Nešković poručio je da Prijedlog budžeta institucija BiH za 2026. godinu pokazuje da je vlasti važnije širenje administracije nego racionalno upravljanje javnim novcem i rješavanje stvarnih problema građana. Istovremeno, ovakav budžet, ističe on, pokazuje da SNSD u praksi jača institucije BiH koje je godinama obećavao da će ukinuti, čime pravi više BiH, a manje Republike Srpske.

„Budžetski prihodi za 2026. godinu planirani su u iznosu od 1,395 milijardi KM, što je oko 55 miliona KM manje nego prethodne godine. Istovremeno, rashodi su planirani u iznosu od 1,58 milijardi KM, što znači da su za skoro 200 miliona KM veći od prihoda. Umjesto da se u takvim okolnostima vodi računa o svakoj marki javnog novca, dobijamo budžet koji nastavlja praksu nekontrolisanog rasta javne potrošnje“, ističe Nešković.

On naglašava da struktura rashoda jasno pokazuje šta su prioriteti Savjeta ministara BiH.

„Za plate zaposlenih izdvaja se gotovo 950 miliona KM, a više od 210 miliona KM za ostale troškove zaposlenih. Sa druge strane, za nabavku građevina planirano je svega 12 miliona KM, a za nabavku opreme 49,6 miliona KM. To govori da je najveći prioritet novo zapošljavanje i širenje administracije, a ne unapređenje rada institucija“, kaže Nešković.

On podsjeća da je ovim budžetom planirano zapošljavanje čak 1.880 novih radnika, čime će ukupan broj zaposlenih u institucijama BiH dostići 23.931.

„Nevjerovatno je da institucije BiH nastavljaju da se šire, dok građani svakodnevno odlaze iz zemlje, a privreda ne može da pronađe radnu snagu. Postavlja se pitanje kome je potrebno još skoro dvije hiljade novih službenika i ko će sve to plaćati u godinama koje dolaze“, naglašava Nešković.

Posebno je, kako ističe, paradoksalno što najveća povećanja budžeta dobijaju upravo institucije čije je ukidanje ili zabranu rada SNSD godinama najavljivao.

„Ministarstvu odbrane BiH budžet je veći za 50 miliona KM, Upravi za indirektno oporezivanje za 20 miliona KM, Graničnoj policiji za 9,4 miliona KM, SIPA-i za 5,7 miliona KM, a Parlamentarnoj skupštini BiH za 3,6 miliona KM. Dok su građanima držali političke govore o ukidanju pojedinih institucija, danas tim istim institucijama obezbjeđuju milionska povećanja budžeta. To nije politika manje BiH, već politika jačanja zajedničkih institucija, odnosno više BiH, a manje Republike Srpske. Ako su zaista smatrali da te institucije ne treba da postoje, zašto im sada povećavaju budžete? Ako, ipak, smatraju da su neophodne, onda su godinama obmanjivali građane. Ne može se istovremeno obećavati ukidanje institucija BiH i glasati za njihovo finansijsko jačanje“, poručuje Nešković.

On dodaje da je dodatno sporno što najveći dio ovih povećanja nije namijenjen kapitalnim investicijama, već platama i zapošljavanju novih službenika.

„Budžet nije dokument kojim se treba kupovati politički mir i stvarati nova administracija. On mora biti u službi građana, privrede, razvoja i efikasnijih institucija. Umjesto toga, dobijamo sve veći birokratski aparat koji sve više košta, a građani s pravom postavljaju pitanje da li zauzvrat dobijaju bolje i efikasnije institucije“, zaključuje Nešković.