Intervju

Legenda sportskog novinarstva danas ima kanal na You Tubeu pod nazivom Sportsko politička galaksija gdje, kako kaže, direktno i bez pardona komentariše aktuelne događaje u politici i sportu. „Ko će nas osloboditi od Vučića“, „Srpski politički Alibaba i 40 hajduka“, „Vučićevi rani radovi: Kad fašisti marširaju“, „Srbija stvorena za Udbinu decu“, „Vučićeve horde zla haraju Srbijom“... samo su neki od naslova koji ukazuju na temu kojom se bavi u svojoj „galaksiji“. Za Start govori o stanju u Srbiji, politici, sportu, prijateljstvu...

1. Kako izgleda prosječan dan Milojka Pantić?

- Ja sam, što bi se reklo, noćna ptica. Sve moje emisije i prenose pripremao sam posle ponoći kad svi odu na spavanje i u kući zavlada mir. Sve svoje komentare, kolumne kao i knjigu „Nebo se otvorilo...“ ja sam „odsanjao“. Legnem i zaspim razmišljajući o temi i onda me pred zoru probude formulisane misli. Ako toga časa ne ustanem i zapišem te rečenice, ako produžim sa spavanjem, više se ne mogu setiti tih formulacija. Takav način rada mi skraćuje dan jer vrlo često prespavam čitavo pre podne. I zbog toga mi izgleda da dani lete kao minuti. Čitav sat mi treba da profunkcionišem uz pomoć vežbi istezanja. A držim se i onog pravila engleskih gospodina koje kaže: „Džentlmen može biti mamuran, ali nikad neobrijan.“ Tih 4-5 sati do mraka prolete u trenu i onda sledi obavezni odlazak u centar društvenih zbivanja u Beogradu, restoran Maderu. Eto, tako izgleda jedan moj prosečan penzionerski dan.

2. Kakav je danas život u Srbiji?

- Srbija danas za većinu njenih građana izgleda više nego jadno i bedno zato što su zločinačko udruženje zvano SNS, koju čine divlji, bezočni i nemoralni ljudi na čelu sa hronično bolesnim Aleksandrom Vučićem, poistovetili sebe sa državom i narodom i sve nas ostale proglasili građanima drugog reda. Uzurpirali su državnu kasu, opustošili i pljačkom pustoše sve državne i javne resurse i to zovu „zlatnim dobom“ Srbije. Na opštu žalost, tzv. opozicioni politički faktori, osim besmislenih protestnih saopštenja o silnim svakodnevnim kriminalnim aferama i krađama, praktično ništa ne preduzimaju da se takvo stanje promeni da bi se zarobljena država i sve njene institucije vratili njenim građanima. Svašta smo doživeli i preživeli u svim tim državama od raspada velike Jugoslavije, ali verujte mi ništa tako ružno i sumorno ne može biti kao život u današnjoj Vučićevoj Srbiji.

DEMOKRATIJA NE STANUJE OVDJE 

3. Šta se desilo pa ste iz svijeta sporta postali hroničar i kritičar političkih dešavanja?

- Dolazeći na vlast 2012. godine Vučić je na sva zvona objavio da će se u radu držati etike odgovornosti nemačkog protestantskog sociologa i filozofa Maksa Vebera, a ne etike uverenja komunističkog filozofa Karla Marksa. A onda je u pola noći, po Marksovim revolucionarnim metodama, upao u zgradu FK Crvena zvezda, smenio legalno izabranog predsednika i Izvršni odbor i postavio krizni štab ili radnu grupu. Tu se našao i njegov kum, telohranitelj iz radikalskih dana, inače pre toga perač automobila Slaviša Kokeza. Te nedelje sam u svojoj emisiji objavio prvi politički komentar pod naslovom: „Vučić je kralj političkog kupleraja.“ Od tada do danas branim sport od politike jer je to po definiciji nevladin i nepolitički sektor života.

4. Kako i čime se Aleksandar Vučić održava na vlasti?

- Treba da znate da u Srbiji ne postoji javnost, odnosno javno mnjenje kao bitan element u svakom demokratskom sistemu i pravno uređenoj državi. Od 2012. demokratija više ne stanuje u Srbiji, jer je bolesni vlastodržac, odmah posle zakletve koju je položio u Skupštini, izvršio klasični državni udar. Nije ukinuo Ustav, ali je zloupotrebom demokratskih pravila, pravnim pa i fizičkim nasiljem, okupirao i zarobio sve državne institucije. Učinio je to sa svojim političkim krilom, zločinačkim udruženjem zvanim SNS, u koaliciji sa Miloševićevim šljamom iz SPS i nesrećnikom iz Arkanove stranke kodnog imena Palma. Pocepao je društvo na froncle i po vertikali i po horizontali. Uništio je opoziciju tako što je trećinu korumpirao, trećina mu se sama priklonila, a trećina ima zanemarljiv uticaj jer je satanizovana preko svih okupiranih medija. Tako se Vučić održava na vlasti u sadejstvu sa korumpiranim međunarodnim faktorima i stranim obaveštajnim agenturama koje mu po svemu sudeći okreću leđa, što je poslednja nada za građane Srbije.

5. Ima li onda i ko je alternativa?

- Nažalost, alternativa ne postoji jer je, rekoh, Vučić uništio opoziciju. Nikada niko od tih sa njegove strane kupljenih opozicionara nije tražio ostavku Vučića zbog gaženja Ustava, brojnih kriminalnih i silnih lopovskih i pljačkaških afera. Niko ne traži zabranu njegovog političkog delovanja, niti formiranje prelazne vlade koja bi stvorila uslove za slobodne izbore. Ne pada im na pamet da traže izbore za ustavotvornu skupštinu. Samo se sa takvom skupštinom može na miran način promeniti politički sistem i uspostaviti pravna država. Sve to govori da je u Srbiji tzv. Služba, kako kolokvijalnim jezikom zovemo nereformisane komunističke organizacije bezbednosti, uspostavila srpsku „duboku državu“, tako što je devedesetih godina prošlog veka formirala i stranke vlasti i partije opozicije. Jednopartijska diktatura je time zamenjena višepartijskom i stvoren je sistem nepromenjivosti vlasti.

6. Da li možda planirate da se aktivno uključite u politiku i da li ste takve ponude možda već dobijali?

- Da je Srbija normalna pravna država možda bih i ušao u te vode. Ali Srbija je okupirana i zarobljena od ljudskog šljama sa društvenih margina, a takva vlast se može smeniti samo vaninstitucionalno, odnosno uličnim protestima. Takav način borbe nije za ljude mojih godina. Kada su Boris Tadić i Demokratska stranka bili na vlasti, Čedomir Jovanović lider LDP, predložio je da se napravi potpun otklon od Miloševićevog režima u vidu deklaracije Preokret. Tu ideju podržalo je preko 400 najviđenijih javnih ličnosti, među njima i ja. Nažalost, to nije podržao tadašnji predsednik Boris Tadić i to je njegova najveća politička greška. Miloševićevi ljudi su grešku znali da iskoriste i eno ih vladaju Srbijom već desetu godinu bez ikakvih ograničenja i odgovornosti. Tako je završen i moj jedini pokušaj bavljenja politikom.

7. Naredne godine su izbori, šta očekujete?

- Rodonačelnik slobizma i šešeljizma Jovica Stanišić, moj kolega sa Fakulteta političkih nauka, po nalogu Miloševića, obesmislio je višestranački sistem tako što je „Služba“ stvorila i stranke vlasti i partije opozicije. Tako je stvoren sistem nepromenjive totalitarne vlasti koja je Srbiju uvela u opštu dekadenciju i haos neizrecive korupcije i kriminala. To je sistem obmane u kome se građanima, umesto jedne, na izborima nude pet, šest ili deset varijanti iste politike. Iza toga se krije lažna promena vlasti u stilu – sjaši Kurta da uzjaše Murta. Tvorac slobizma i šešeljizma, haški optuženik Jovica Stanišić definisao je političku scenu Srbije 2016. u tri rečenice: „Kakvi izbori, kakve stranke i parlament. Sve je u Srbiji Služba. Ona je država.“ To je srpska verzija „duboke države“. Čine je lažne patriote svih fela. Oni svoju navodnu ljubav prema narodu i državi, preko lažnog nacionalizma i šovinizma, pretvaraju u totalitarizam mnogo gori od komunističkog. Nikada niko iz te, možemo slobodno reći, zločinačke organizacije nije građanima izneo politički program jer ga nemaju. Imaju samo svoj sistem vrednosti u kome je vlast, kao vladavina a ne služenje ljudima, na prvom mestu. Oni vlast pretvaraju u moć, a moć u novac i tu je kraj priče o njihovoj percepciji života. Sve je kod njih čulno zadovoljavanje, a duhovni život se svodi na skaske o nekakvom „srpskom svetu“ koji je pre nego što je izabrao „carstvo nebesko“, na zemlji imao Dušanovo carstvo, koje oni sanjaju da mogu da ga obnove.

8. Kako komentarište ovo što se nedavno desilo na Cetinju oko ustoličenja vladike Joanikija?

- Kao što znate, odnos srpskih vlasti prema Crnogorcima nije od juče. Taj odnos je zasnovan posle Prvog svetskog rata, kada je kralj Aleksandar Karađorđević oterao svoga dedu po majci, kralja Nikolu, u izgnanstvo i praktično anektirao Crnu Goru. Od tada vlastodržci u Srbiji ovu državu tretiraju kao srpsku zemlju, a Crnogorce kao Srbe. Danas su u Srbiji na vlasti isti oni koji su sa Miloševićem razbijali državu SFRJ. To su lažni političari, lažne patriote, lažni nacionalisti. Oni su ustvari najveći ratni zločinci i profiteri, kriminalci i lopovi. Svojom ratnom politikom uništili su bivšu zajedničku državu, ali im je propao plan stvaranja velike Srbije. I pošto ratom nisu uspeli da realizuju svoje teritorijalne pretenzije, danas su krenuli novom taktikom. Uz pomoć Crkve izmislili su parolu o nekakvom srpskom svetu, što nije ništa drugo nego srpska verzija nacizma. Događaji na Cetinju samo su nastavak onih litija pred prošle parlamentarne izbore u Crnoj Gori. Pomoću Crkve, šarlatan na mestu predsednika Srbije nastoji da se dodvori Rusima i (Vladimiru) Putinu koji preko Republike Srpske u BiH i Crne Gore pokušavaju da ostvare svoju geostratešku politiku razbijanja Evropske unije i NATO saveza.

9. Zašto je, po Vama, cijeli region već gotovo tri decenije talac nacionalizma i šovinizma, ko je najviše kriv?

- Glavne krivce za raspad velike države označio je poslednji premijer SFRJ Ante Marković. Molio je u Saveznom parlamentu poslanike SPS-a i HDZ-a rečima: „Nemojte se svađati. Evropa nam oprašta dugove i daje osam milijardi dolara za pretvorbu, odnosno prelazak iz socijalizma u kapitalizam.“ Nije vredelo jer su lideri Srbije i Hrvatske Milošević i (Franjo) Tuđman, bivši komunisti presvučeni u nacionaliste, dogovorili ratni raspad Jugoslavije. Samo tako se mogla opljačkati celokupna društvena i državna imovina odnosno privredni resursi Jugoslavije. Prema tome, glavni krivci za raspad su Milošević, koji je branio komunizam, i Tuđman, koji je želeo da uđe u povest kao otac Hrvatske države. Njih dvojica su ubili Jugoslaviju, svako iz svojih razloga.

ZBOGOM, ZVEZDO

10. Pretpostavljam da Vam je oštra kritika vlasti donijela i brojne probleme?

- Najteže mi zbog mog unuka Vasilija pada provlačenje kroz blato njihovog tabloidnog šljama zbog običnih saobraćajnih prekršaja. Proglašavaju me kriminalcem i pijancem za svaki nespokoj. Moram, međutim, priznati da sam mnogo gore posledice zbog kritike vlasti imao za vreme Miloševićevog režima i, nećete verovati, za vreme vladavine Borisa Tadića. Godine 1993. Miloševićev ratni huškač i profiter na mestu direktora RTS Milorad Vučelić poslao me je na prinudni odmor, a 2005. Aleksandar Tijanić, samozvani najbolji novinar Srbije, a ustvari visoki oficir „Službe“, potpisao mi je otkaz kao neuspešnom u poslu. Milorad Vučelić je i danas udarna pesnica Vučićevog režima i kao direktor Večernjih novosti i kao predsednik i Sportskog društva i Fudbalskog kluba Partizan.

11. Tužio vas je čak i učitelj glume Mika Aleksić koji je optužen za navodno silovanje zbog jedne kolumne koju ste napisali?

- Tužio me je idolopoklonik zločinca i kriminalca Željka Ražnjatovića Arkana zbog teksta pod naslovom: „Arkan, Aleksić i Vučić“. Ta tužba je zapravo dokaz da ti ljudi narcisoidne strukture nisu svesni svoje odgovornosti. Aleksić tužbom traži određenu sumu novca zbog duševnih boli koje mu je navodno naneo moj tekst. Na stranu to što je on te boli osetio čak pet meseci posle objavljivanja teksta, ali koliko bi onda para trebalo da traže njegove žrtve za patnje koje im je svojim napastvovanjem izazvao?

12. Da li je dodjela odlikovanja Kapetanu Draganu bila jedini razlog zbog kojeg ste se odrekli Crvene zvezde, iako ste bili veliki navijač ili je to samo bila kap koja prelila čašu?

- Na Zvezdin stadion nisam kročio od te noći 2012. kada je psihopata na mestu predsednika Srbije uveo svog telohranitelja Slavišu Kokezu da kao član radne grupe „spašava“ Zvezdu. Zvezda danas više nije fudbalski klub već parapolitičko udruženje, jer njome kao neformalni vlasnici upravljaju Arkanovi naslednici, profesionalni navijači tzv. delije. Oni su iskoristili činjenicu da su vlastodršci posle propasti Jugoslavije, u tzv. civilnom sektoru života – nauci, kulturi, sportu... zadržali delegatski sistem upravljanja pa su izmenom statuta upravljačka prava pretvorili u vlasnička jer su napisali: Crvena zvezda je klub svih njenih članova koji imaju članske karte (koje su oni sami sebi dali i koji preko Skupštine, Uprave i drugih organa upravljaju klubom). Treba znati da je u statutu Udruženja Delije navijanje za Zvezdu tek na trećem mestu. Prvo je zalaganje za čistotu nacije, drugo čuvanje pravoslavne vere. Oni su zapravo produžena ruka „Službe“ za izvođenje prljavih poslova u ime vlastodržaca. Otud ona nacionalistička i religijska koreografija na svakoj utakmici. Proglašenje Kapetana Dragana je, dakle, bila kap zbog koje sam rekao: Zbogom, Zvezdo, zauvek!

13. Da li ste nostalgični i ako jeste za kojim vremenima?

- Nisam nostalgičan nego mi je žao što, po svemu sudeći, neću doživeti da makar malo živim u pravno uređenoj državi. Rođen sam u jednom, a završavam u drugom totalitarizmu. Onaj prvi komunistički je bio bolji jer je postojala država sa svim svojim institucijama. Imali smo socijalnu sigurnost i mogućnost napredovanja u profesiji. Danas živimo u besudnoj zemlji u kojoj su građani podeljeni. Za one koji podržavaju Vučićevu vlast ne postoje nikakvi zakoni. Svi ostali su građani drugog reda. To je moguće samo u zemlji u kojoj je jedan čovek sve - i predsednik i premijer i ministar svih ministarstava. On je i parlament i predsednik svih opština, svih sudova i javni tužilac. I, naravno, glavni i odgovorni urednik svih medija. 

14. Kako podnosite ovo vrijeme pandemije?

- Nedavno je šarlatan na mestu predsednika Srbije u jednom od svojih svakodnevnih „sataraš“ monologa na televizijama nehotice otkrio ljudima koji znaju da misle, o čemu se radi kada je u pitanju lažna pandemija virusa korona. Pričao je da će u Novom Sadu za četiri meseca biti izgrađena nova kovid bolnica. A kada je voditelj zavapio: „Zar neće za četiri meseca biti kraj korona krize?“ Vučić je, od reči do reči, rekao sledeće: „Pa kovid će biti ovde još nekoliko godina. Samo je važno da se mi vakcinišemo i da naučimo da se vakcinišemo. Videćemo onda da li će biti potrebno da se tri, četiri puta godišnje vakcinišemo, zavisno od toga šta će nam reći svetski stručnjaci, Svetska zdravstvena organizacija i farmaceutske kompanije. Mislim da će Fajzer i Sinofarm ići na to da bude treća vakcina, ali to je moje mišljenje. U svakom slučaju obezbedićemo vakcine koliko bude trebalo, to nije problem.“ Zar ovo što Vučić govori nije dokaz da se, evo već drugu godinu, porobljava planeta Zemlja uz pomoć biološkog oružja zvanog kovid-19. I da to nije teorija zavere već pravi zločin protiv čovečanstva, kako je tim advokata iz Nemačke, pod vođstvom čuvenog advokata doktora pravnih nauka Rajnera Fulmiča, nazvao svoj istraživački rad o zloupotrebi pandemije. Taj rad je zapravo osnova tužbe Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv SZO i Svetskog ekonomskog foruma, iz Davosa, čiji je projekat Veliki reset u pozadini ove lažne pandemije. Sud je prihvatio tužbu i zakazao prvo ročište. Dakle, počelo je raskrinkavanje laži zvane pandemija uz pomoć koje svetski finansijski moćnici drže planetu u zarobljeništvu.

15. Optužili su Vas i za širenje lažnih vijesti o pandemiji. O čemu se radi?

- Marta prošle godine na početku pandemije, čovek koji u Srbiji pušta kišu, sa svojim privatnim Kriznim štabom objavio je da je to smešan virus sa kojim se možemo boriti uz pomoć 2-3 čašice rakije. Mesec dana kasnije zaveo je policijski čas i zatvorio zdrave ljude 45 dana da ne vide ni sunca ni meseca, preteći da će groblja biti mala ako ga ne poslušamo. Svakom čoveku koji ume da misli još tada je bilo jasno da se radi o velikoj prevari i da je to farmakološki, finansijsko-bankarski i politički projekat kojim se želi uspostaviti novi svetski ekonomski i politički poredak. Izjava Vučića o kovid bolnici u Novom Sadu samo je potvrdila da sam ja širio istinu, a ne lažne vesti o pandemiji. Doduše, kovid-19 jeste pravi ubica. Za ovih godinu i po dana ubio je sve bolesti: prehladu, grip, kancer, bolesti srca, dijabetes... Ali, što je najgore, uz pomoć medijske kovid torture, ubio je i ekonomiju, radna mesta, mnoge poslove, naročito u ugostiteljstvu, malim i srednjim preduzećima. Ubio je konačno i Olimpijske igre jer to što se događalo u Tokiju, sa godinu dana zakašnjenja, obesmislilo je najstariju sportsku manifestaciju. Konačno, korona je ubila međuljudske kontakte, saosećanja i ljubav.

16. Pratite li politička dešavanja u BiH?

- Imam mnogo prijatelja na društvenim mrežama iz BiH. I ne samo na društvenim mrežama. Vlasnik čuvene fabrike sireva na Kupresu Smajo Žilić se uvek javi, donese sir kad prolazi kroz Beograd. Za Sarajevo me vežu neraskidive uspomene još od Zimskih olimpijskih igara. A pre dve godine u sarajevskoj Vijećnici dobio sam jedinu nagradu za svoj rad. Moj kolega i prijatelj Baho Topalbećirović uručio mi je nagradu za životno delo. Prema tome, zbivanja na političkoj sceni u BiH pratim s istom pažnjom kao i zbivanja u Srbiji. Pogotovu što su na vlasti u Republici Srpskoj, kao i u Srbiji, lažni srboljupci koji su razbijali Jugoslaviju i sada hoće da razbiju BiH. 

17. Nećemo otkrivati lične podatke, ali možemo reći da imate zanimljivu mail adresu u kojoj je u nazivu „vojvoda“ što se teško može povezati sa Vama u izvornom značenju. Hoćete li nam otkriti o čemu se radi?

- Radi se upravo o izvornom značenju te reči, a ne o ovim današnjim lažnim četničkim vojvodama. Naime, preminulog kolegu i prijatelja Petra Lazovića i mene vezivalo je autentično srpstvo. On je rođen u Ivanjici, a škole je završio u Čačku, pa sam ga ja nazvao: Vojvodo Tanasko Rajiću. Ja sam rođen u resavskom Despotovcu pa je on mene po resavskom vojvodi krstio Stevane Sinđeliću. To su, kao što znamo, vojvode iz Prvog srpskog ustanka, a ne ove današnje lažne četničke vojvode ala (Vojsilav) Šešelj. Zato sam ja, kad se pojavio internet, svoju mejl adresu nazvao vojvodapanta, i zato sam u oproštaju od preminulog kolege rekao: „Laka ti bila srpska zemlja novinarski vojvodo Petre Lazoviću.“

18. Kada ste posljednji put bili u BiH, Hrvatskoj i drugim zemljama bivše Jugoslavije?

- Ovog leta sam sa školskim drugom koji ima brod krstario Jadranom od Crne Gore do Visa i Lastova, gde nisam bio još od vojničkih dana 1974. Naime, služio sam mornaricu na komandnom brodu „Vis“ pa se ovoletnje krstarenje može nazvati „putevima mornara Pantića“.

KO UPRAVLJA FUDBALOM

19. Vi ste diplomirani žurnalista. Kako Vam danas generalno izgleda novinarstvo? Čini se da dominiraju tabloidi?

- Srpske medije uređuju i vode Udbina deca, a Udba je majka današnjih tajnih policija i nereformisanih službi bezbednosti još iz komunističkih vremena. Sav taj tabloidni šljam i elektronski i pisani, pod kontrolom je Vučićevih epigona iz BIA i VOA, odnosno policijske i vojne tajne službe. U njima ne rade novinari nego propagandisti vlasti. U zarobljenoj državi zarobljeni su i mediji i pretvoreni u vlastodržačku propagandnu mašineriju. Nepismeni, neobučeni, nevaspitani, oni u redakcijama u kojima sam ja radio ne bi mogli ni kafu da donose. Pa šta da pričamo dalje, svojevremeno je novinarka RTS u Dnevniku, izveštavajući sa prvenstva u atletici rekla: „U skoku u pesak pobedila je Ivana Španović.“ A ovih dana njena koleginica saopštava rezultate fudbala i kaže: „Radnički iz Niša je pobedio Proletera sa 1:1.“

20. Relativno ste aktivni i na digitalnim mrežama / medijima. Da li Vam je to zgodan kanal da se obratite široj publici?

- Nisam aktivan na digitalnim mrežama, već na YouTube imam kanal pod nazivom Sportsko-politička galaksija, direktno i bez pardona. Imam tačno 33.000 pratilaca. Za njih svakog ponedeljka komentarišem top događaje u politici i sportu. Tim putem ja pokušavam da utičem na građane da se pobune i odbrane od tog ljudskog nesoja, od tih zlikovaca koji sebe zovu „srpski svet“. Sportsko-politička galaksija je zapravo moj način borbe protiv pasjih sinova Vučića, Šešelja, (Aleksandra) Vulina, Vučelića, Palme i ostalih zlikovaca.

21. Legendarni Ćiro Blažević se nedavno objavom skoro oprostio od prijatelja i poznanika zbog bolesti. Da li ste se možda čuli sa njim u međuvremenu?

- Ja bih mom prijatelju, nenadmašnom šarmeru Ćiri Blaževiću poželeo da živi sto godina, ali biološki zakoni rade svoje. Poslednji put kad smo se čuli rekao mi je u svom stilu: „Panta, pratim sve što objavljuješ, a naročito tvoje komentare o Vučiću. Moj ti je savjet da promijeniš taktiku, jer što ga više napadaš on je sve jači.“ Neponovljivi Ćiro Blažević.

22. Koliko danas generalno pratite fudbal?

- Digao sam ruke još onog dana kada je Kristijano Ronaldo iz Mančester Junajteda prešao u Real Madrid za sumu od sto miliona evra. Iza toga su usledili novi transferi gde milioni evra lete kao novogodišnje konfete. Ne mogu da prihvatim to ludilo da građanima savremenog sveta bogovi budu nepismeni ili polupismeni gurači lopte, koji zarađuju više za jedan dan nego što će normalni ljudi zaraditi za godinu ili dve, a siromašni i za ceo život. To više nije sportska igra. Fudbal se nekada igrao zbog gledalaca, a sada se igra zbog novca od TV-prava i kladionica. 

23. Znači „digli ste ruke“?

- Pročitao sam nedavno frapantne podatke. Kada je osnovana Premijer liga Engleske 1993. ukupno je za godinu dana dobila od televizije 20,3 miliona evra. Sada na godišnjem nivou dele drugo mesto sa NBA ligom u košarci i dobijaju od TV-prava više od dve milijarde evra. A tek politička zloupotreba fudbala, naročito na ovim našim materijalno i duhovno opustošenim prostorima, to je posebna tema. Ništa lakše nego ojađenom i frustriranom narodu kao duhovu hranu ponuditi pobedu Srbije nad Albanijom ili Hrvatske nad Srbijom, naprimer. Tako se frustracija leči mržnjom prema protivnicima.

24. Fudbalsku reprezentaciju BiH trenutno potresa afera oko uloge menadžera i njihovih igrača i poziva u reprezentaciju. Slične afere periodično potresaju cijeli fudbalski region. Da li je toga uvijek bilo ili...?

- Današnjim fudbalom, naročito na ovim našim prostorima, upravlja sprega kleptokapitalista – menadžera – kvazipolitičara i čistih kriminalaca. Pa u srpskom fudbalu je pre desetak godina ubijeno šest predsednika prvoligaških klubova i, na kraju, u po bela dana na sred Terazija i generalni sekretar Saveza Branko Bulatović. I ni jedno od tih ubistava nije rasvetljeno. Zna se i zašto. Zato što su ubice i kriminalci i dalje u fudbalu. To što se događa u reprezentaciji BiH mi smo u Srbiji doživeli u vreme kada je slektor bio Siniša Mihajlović. Tada smo Srbiju zvali Ramadanija po imenu čuvenog trgovca igračima. Mihajlović je, recimo, na zahtev menadžera, pod parolom podmlađivanja reprezentacije, pozivao i kadete Partizana koji nisu odigrali ni jedan minut u prvom timu crno-belih. Ovo je vreme fudbalskih manipulatora, perača para i lopova svake vrste.

25. U Srbiji je izbila i još veća afera oko već pomenutog Slaviše Kokeze (rođen u Sarajevu), koji je nedavno podnio ostavku na mjesto predsjednika Fudbalskog saveza Srbije. Da li se saznao epilog ili je to još uvijek otvoreno?

- Od kako je Vučić 2016. godine postavio svog telohranitelja za predsednika fudbala, ja sam Srbiju nazvao Kokezanija. Vučić je tog svog kuma iskoristio da sebe odbrani od direktne veze sa klanom Veljka Belivuka, koji je bio njegovo privatno obezbeđenje na predsedničkoj inauguraciji 2017. U dogovoru sa Kokezom optužio ga je da je zajedno sa Belivukom pripremao atentat na njega. Štaviše, optužio ga je preko svojih tabloida da je preko Carine ukrao 640 miliona evra kao da se bilo šta, a pogotovu toliki novac, u Srbiji može ukrasti a da Vučić ne zna. Da je u pitanju dogovor sa Kokezom vidi se po tome što njegove firme i dalje dobijaju od državnih unosne poslove, a protiv njega se ne vodi nikakav sudski postupak. Sve je to sa Kokezom bila lažna Vučićeva borba protiv mafije u fudbalu.

26. Na klupi Srbije je sada legendarni Dragan Stojković Piksi. Da li Vas je iznenadio njegov dolazak i da li je istina da je i tome kumovao Vučić?

- Slaviša Kokeza niti je mogao niti smeo da postavlja slektore bez odobrenja svoga kuma i političkog mentora. Dragan Stojković je dokaz za to jer ga je lično postavio Vučić. Još veći dokaz je to što Kokezi ni dlaka sa glave nije falila i pored medijske optužbe za krađu posle koje je Vučić izjavio da će pohapsiti sve mafijaše i kriminalce u fudbalu bez obzira na funkciju. Umesto pompezno najavljivanog hapšenja, Slaviša Kokeza je podneo ostavku i - na tome se sve završilo. Savez trenutno vode njegovi najbliži saradnici koje ja zovem kokezijanci. U kokezijance se, na poziv Vučića, upisao i Dragan Stojković. Dakle, Kokeza je sklonjen, a kokezanija je ostala.

27. Vjerovatno najkontroverzniji, ali i najharizmatičniji sportski radnik na ovom prostoru je već godinama Zdravko Mamić. Sa jedne strane brojni uspjesi, sa druge brojne optužbe za kriminalne radnje. Šta mislite o njemu?

- Zdravko Mamić je prvi na prostoru bivše zajedničke države promenio davno ustanovljeni i učinkoviti sistem stvaranja igrača i prešao na „kupi-prodaj“ sistem. To danas pokušavaju da urade mnogi i u ostalim republikama bivše Jugoslavije, ali bezuspešno. U Crvenoj zvezdi recimo primenjuju isti sistem, ali je klub zapao u dužničko ropstvo jer ga vode vođe Delija, a to znači čitav tim upravljača koristi klub za svoje bogaćenje. Mamić je očigledno imao jake veze sa menadžerima, a posrećilo mu se i da pronađe nekoliko super talentovanih momaka. Epilog: Dinamo ima najbolje rezultate na ovim prostorima, a i Mamić se obogatio. U Srbiji se kaže: „Ko toči med, taj i prste liže.“

28. I sami ste rekli da je fudbal je već odavno postao veliki biznis. Da li više postoji ikakva šansa da nekada klubovi iz regiona igraju zapaženu ulogu u Evropi?

- Svedoci smo nedavnog pokušaja velikih i bogatih klubova Evrope da u fudbalu formiraju zatvoreni sistem takmičenja po ugledu na američku košarkašku NBA ligu. Za sada UEFA odoleva i raznim inovacijama u svojim klupskim takmičenjima i novcem nastoji da zadrži sistem u kome i mali klubovi imaju šansu da igraju sa velikim. Dokle će to moći da se održi, veliko je pitanje.

29. Sa kim od poznatih sportskih ličnosti imate relativno redovan kontakt danas?

- Sa svim sadašnjim i bivšim asovima u Srbiji sam u dobrim odnosima. Tu pre svega mislim na najboljeg među najboljima Novaka Đokovića. Bogovi su pali na teme pred Novakom. Biće i peti put najbolji sportista sveta. Mene ispunjava ponosom činjenica da je na put osvajanja teniske planete krenuo praktično iz moje Sportske galaksije. Naime, kao anonimni šesnaestogodišnjak, dao je prvi intervju za moju emisiju u kojoj je obećao da će vrlo brzo biti među najboljima u svetu. Tri godine kasnije osvojio je prvi ATP turnir, a danas je svetski broj jedan. Iz bivše zajedničke države, pored pomenutog Ćire Blaževića, čujem se i sa kolegama Božom Sušecom, Zdravkom Reićem, Edom Pecijem, kao i sa fudbalerima Ivanom Gudeljom i Ivicom Šurjakom. Od Sarajlija na vezi sam sa kolegom Bahom Topalbećirevićem i bokserom Saidom Čolpom. U Crnoj Gori, što bi Crnogorci rekli, vazda sam na vezi sa kolegom Miloradom Đurkovićem i bivšim predsednikom Stonoteniskog saveza Banjom Kaluđerovićem. Redovno se čujem i viđam kad dođu u Beograd TV-reporteri moje generacije iz Skoplja Atanas Kostovski i Zoran Mihajlov, a ponekad i sa Darkom Pančevim.

30. Postoji li danas neki, ili više njih, sportski komentator koji je, po Vama, „rođen“ za taj posao koji nije nimalo lak?

- Pravo da vam kažem zbog današnjih monotonih i uspavljujućih reportera, prestao sam da gledam i sportske prenose. Jedini koji svoj posao radi na najvišem nivou je teniski komentator Nebojša Višković i njegove kolege iz Sportkluba.

31. Da li ste negdje ljetovali ove godine?

- Ispričao sam vam već priču o krstarenju Jadranom. Možda još da dodam da smo išli da vidimo Pelješki most kod Neuma. Tipično balkanska priča. Veličanstvenu građevinu napravili su Kinezi, ali svi pristupni putevi su još u izgradnji, tako da je most još neupotrebljiv. Posebno je pitanje kako će se i kada taj most isplatiti ako ga veći broj ljudi koristi samo tokom letnjih meseci.

32. Možete li nam pred kraj intervjua navesti pet, po Vama, najboljih ili bar najdražih igrača porijeklom iz BiH, svih vremena?

- Teško je to pitanje jer BiH je bila i ostala izvor više nego talentovanih igrača. Ipak evo: 1. Safet Sušić, 2. Ivica Osim, 3. Duško Bajević, 4. Hase Ferhatović, 5. Vahid Halilhodžić.         

33. Na ovom prostoru ima previše loših vijesti, ali šta Vam danas predstavljaju one male životne radosti?

- Moja najveća životna radost je unuk Vasilije Savić. Ne mogu vam opisati šta sve zna taj prelepi dečak koji je tek krenuo u predškolsko odeljenje dečjeg vrtića. Više je nego talentovan za razne sportove, zna sve kvoterbekove i sve klubove NFL lige, piše i ćirilicom i latinicom, zna da množi, deli, sabira i oduzima... Pravo čudo od deteta.

(Zdravko Čupović, magazin Start BiH)