Magazin / Čitaj, saznaj

Dragan Markovina, historičar i publicista, u sinošnjoj emisiji Plenum Federalne televizije komentarisao je obilježavanje 9. januara, neustavnog Dana Republike Srpske. On smatra da insistiranje vlasti Republike Srpske na obilježavanju 9. januara nije slučajno, već predstavlja otvoreno priznanje ideoloških temelja na kojima je ovaj entitet nastao, bez obzira na pravne ili političke posljedice koje takva praksa proizvodi.

„Ono što je zanimljivo kod ovog insistiranja na 9. januaru jeste to da, koliko god ta retorika bila antagonizirajuća i podizala tenzije, u njoj postoji određena doza iskrenosti. Autentičnost ideologije na kojoj je Republika Srpska nastala upravo je vezana za taj datum“, ističe Markovina.

Drugi datum znači prikrivanje realnosti

Prema njegovim riječima, prihvatanje nekog drugog datuma kao dana Republike Srpske značilo bi prikrivanje stvarne političke i historijske realnosti, čak i ako bi to bilo pravno prihvatljivije.

„Kad bi oni prihvatili da obilježavaju 21. novembar, to bi bio falsifikat onoga što mi danas imamo. Formalno-pravno to bi možda bilo u redu, ali suštinski ne bi odgovaralo realnosti. Ovo što se sada slavi – to je to“, kaže on.

Govoreći o medijskom diskursu u Republici Srpskoj, Markovina upozorava da se u javnom prostoru sve otvorenije artikuliše ideja etničke isključivosti, koja često prolazi nezapaženo iako jasno ukazuje na dubinu problema.

„U jednom prilogu o kupovini stanova u Istočnom Sarajevu rečeno je: ‘Mi se stalno izmičemo, oni idu za nama.’ Ta jedna rečenica objašnjava sve. To je ideja koja se uopće ne krije – želja da se živi bez drugih“, naglašava.

Iako takve stavove, kako kaže, ne dijele svi Srbi, Markovina smatra da dugogodišnje političko, obrazovno i medijsko njegovanje ratnih trauma proizvodi društvo u kojem je otpor takvim idejama izrazito slab.

„Kada trideset godina odgajate ljude, i medijski i školski, na ratnim traumama, i kada trauma postane jedan od ključnih identitetskih faktora, jako je teško očekivati masovni otpor takvoj politici“, kaže on.

Secesionističke poruke i Dodikova operativna politika

Markovina ističe da problem obilježavanja 9. januara nije samo u samom datumu, već u porukama koje se šalju tokom proslava, a koje imaju jasno secesionistički karakter.

„Kad god pogledate šta se tamo izgovara i pjeva, stalno se govori o ujedinjenju Srbije i Republike Srpske, o granici na Drini. Čak i da datum nije sporan, poruke su de facto secesionističke“, upozorava.

Komentarišući izjave Milorada Dodika, Markovina ocjenjuje da se više ne radi samo o zapaljivoj retorici, već o političkom djelovanju koje direktno ugrožava funkcionisanje države.

„Dodik je danas jasno rekao: ‘Promijenit ću metode, ali cilj ostaje isti.’ Pa kako funkcionirati u zemlji u kojoj imate takvu politiku? To više nije samo retorika, to je operativna politika“, kaže.

Prema njegovom mišljenju, opozicija u Republici Srpskoj ne nudi suštinsku alternativu kada je riječ o odnosu prema prošlosti i ključnim nacionalnim pitanjima. Iako vjeruje da bi opozicione stranke vjerovatno bile poštenije i manje korumpirane, smatra da je iluzorno očekivati drugačiji odnos prema prošlosti.

„Kada je riječ o 9. januaru i odnosu prema prošlosti, stvarne opozicije nema“, navodi Markovina.

Šta želi srpska nacionalistička politika

Govoreći o evropskim integracijama, Markovina upozorava da srpska nacionalistička politika suštinski ne želi ulazak regiona u Evropsku uniju.

„Suštinska blokada je u tome što srpska nacionalistička politika ne želi da u Evropsku uniju uđu ni Srbija, ni Bosna i Hercegovina, a ni Crna Gora“, kaže on.

Na kraju, Markovina zaključuje da bez prihvatanja odgovornosti za zločine počinjene tokom ratova devedesetih nema stvarnog suočavanja s prošlošću niti mogućnosti za trajni mir.

„Užasno je teško prihvatiti da su u vaše ime počinjena takva zla, posebno u Bosni i Hercegovini. Ali bez tog prihvatanja nema suočavanja s prošlošću i nema kretanja naprijed“, zaključuje Markovina.

Pogledajte cijelu emisiju:

Izvor: federalna.ba