Magazin / Start Video

Bosanskohercegovački glumac Feđa Štukan  zadržan je u nedjelju na zračnoj luci "Nikola Tesla" u Beogradu, a danas će biti deportiran u  Sarajevo, potvrdio je za portal Nova.rs njegovo advokat Ahmed Delimeđac.

Štukan je prošle godine učestvovao na građanskim protestima u Beogradu „Srbija protiv nasilja“, gdje je uputio kritike prema režimu Aleksandra Vučića. Nije se to svidjelo srbijanskim vlastima pa su ga tada zadržali na graničnom prijelazu između Srbije i Bosne i Hercegovine. Šta se dešavalo na granici - ekskluzivno za magazin Start Štukan je  vješto kreirao i napisao scenarij za dramu na granici, zapravo za komediju apsurda, kako sam ocjenjuje. Podsjećamo na ovaj izuzetno zanimljiv tekst 

Granični Policajac (U gumenim rukavicama vadi složene stvari iz ruksaka, prepipava ih i ostavlja na klupu. Smješka se iz neprijatnosti): Žao mi je što ovo radimo, ali takvo je naređenje. Vaše stvari moraju ostati ovako do kraja, svuda su kamere, ne smemo ništa da diramo dok se ovo ne završi, prate svaki naš korak.

U prostoriju ulaze Inspektor 1 i Inspektor 2, granični policajac bez riječi izlazi. Razgovor je pun nekad prijatnih, nekad neprijatnih tišina. Realno trajanje je šest sati.

Inspektor 2: Dobar dan, Feđa, znate zašto ste zadržani?

Feđa: Pretpostavljam.

Inspektor 2: Moraćete pojasniti neke stvari prije nego što oni gore odluče šta će sa vama.

Feđa: Razumijem, u cilju mi je da što prije završimo, pa pucajte.

Inspektor 2: I nama je, već je dva sata, skoro je kraj radnog vremena, pa da počnemo… na ručak neću stići, ali se nadam da ću moći bar na večeru. Otkud vi na protestima?

Feđa: Protesti su moje prirodno okruženje. U BiH pokrenuo sam ih nekoliko, prve proteste „protiv rata u Iraku“ pokrenuo sam 14. 2. 2003, bili su to prvi protesti na svijetu protiv tog rata i prvi protesti uopšte u BiH nakon rata. Organizovao sam ih ponovo par mjeseci kasnije, kad sam shvatio da se ništa nije postiglo prvim protestima.

Inspektor 2: Da li vas je tad neko platio da pravite proteste?

Feđa: Niko me nije platio, nagovorio, pozvao, sve sam radio samoinicijativno, po savjesti. Na beogradskim protestima bio sam iz istog razloga.

Inspektor 2: Viđeni ste sa Zoranom K. Otkud sa njim? Pojasnite. Je l' vas on zvao?

Feđa: Nije me zvao. Sat vremena ranije bio sam na TV Kurir, snimao emisiju upravo o tome; o mom ušešću u ratu, mojoj prošlosti, učešću u protestima, aktivizmu, akcijama… Izašao sam iz TV-a i krenuo kući, u Beogradu sam već tri mjeseca, snimam TV-seriju, upao sam u gužvu i krenuo sa ljudima dalje. Ne mogu reći da sam tu bio baš potpuno slučajno, i prošle sedmice sam htio izaći na proteste, ali sam se plašio da bi to moglo biti pogrešno protumačeno, kao da sam tu da skupljam neke poene za vlastitu korist, znate na šta mislim?! Tako su me znali etiketirati i u mojoj zemlji. Pa, poučen iskustvom… klonio sam se, ali sad sam zaista bio tu gotovo slučajno. Onda je naletio Zoran K. ispričali smo se, uslikali, snimili i tako je počelo.

Inspektor 2: U kakvim akcijama si učestvovao, na šta tačno misliš?

Feđa: Socijalni aktivizam, humanitarne akcije.

Inspektor 2: Npr.? 

Feđa: Npr. bijele trake u Prijedoru. Moji najbolji prijatelji su organizovali to, ja sam učestvovao i pomogao malo sa svoje strane, koliko sam mogao. Skupili smo pare, iznajmili autobuse, skupili ljude, svih nacija i vjera i otišli u Prijedor, tražili od vlasnika RS-a da dozvoli da se podigne spomenik bar ubijenoj djeci, njih 102, ubijenih point blank, neki su ubijeni u naručju roditelja koji su ih pokušavali zaštititi. Zatim smo otišli da se poklonimo svim civilnim žrtvama koncentracionih logora u zemlji. Muslimanskim, katoličkim, pravoslavnim. U svakom od njih ubijani su, mučeni i silovani ljudi druge vjere. Poklonili smo se svim civilnim žrtvama, bez obzira na ime.                                          

Inspektor 2: Nisam čuo za to, ali vidim gdje ovaj razgovor ide. Šta još?

Feđa: Hm, bilo je toga puno. Čuli ste za JMBG proteste? Dvije djevojčice, životno ugrožene, nisu mogle izaći iz zemlje na hitne operacije zbog trivijalnih administativnih problema sa matičnim brojem. Opkolili smo zgradu parlamenta, moji prijatelji i ja, skupilo nas se nekoliko hiljada, nismo nikome dozvolili da izađe iz zgrade dok ne riješe problem.
Inspektor 2: I šta se dogodilo?

Feđa: Riješili su problem. Naši su protesti bili malo subverzivniji od vaših.

Inspektor 2: Vaša izjava da bi demonstranti trebali biti subverzivniji je problematična, zbog nje ste ovdje.      

Feđa: Znao sam da će izjava da podigne prašinu, ali nisam slutio da će baš ovoliku. „Subverzivno“ je riječ koja bi mogla da znači svašta, od gađanja jajima do paljenja zgrada, slažem se, ali subverzivno u mom slučaju ne znači upotrebu nasilja, dovoljno bi subverzivno bilo da su se ljudi uhvatili za ruke i nisu nikome dali da izađe iz zgrade vlade dok ne riješe problem, ali kako to da urade kad su protesti vikendom i u toj zgradi nema nikoga, sve se bazira na simbolici, a ljudi koji sjede u toj vladi ne mogu se pohvaliti pretjerano razvijenim divergentnim razmišljnjem. Slično je i kod nas, masa ih je kupila fakultetske diplome, nisu baš poznavaoci apstraktne misli, ali razumijem… Ko sam ja da išta govorim, kao strani državljanin.

Inspektor 2 izvadi telefon, okrenu broj i napusti prostoriju.

Neprijatna tišina traje više od 20 minuta. Inspektor 1 surfa po internetu i novinskim člancima i videima o Feđi. Videosadržaj sa telefona se može uporedo prikazivati na videowallu u pozadini.

Zvuk sa telefona i video na wallu: (Skupština Srbije) Prošlog vikenda u Beogradu se pojavio pripadnik Alijine Armije BiH. Radi se o čoveku koji je u prvih devet meseci rata u BiH bio pripadnik nelegalne policije Alije Izetbegovića, koja je provodila čišćenje Sarajeva, kada kažem čišćenje, misli se na proterivanje stotina hiljada Srba, kasnije se pridružio čuvenoj mudžahedinskoj 2. Brdskoj brigadi tzv. Armije BiH, al' da tragedija bude veća, ne kao običan pripadnik Armije BiH, ne kao običan vojnik koji ratuje iz rovova, već kao elitni snajperista Alijine mudžahedinske brigade…

Inspektor 1 zaustavi video.

Inspektor 1: Je l' istina da ste mudžahedin?
Feđa: Jedem jaja sa slaninom svako jutro.
Inspektor 1: A je l' istina da ste bili elitni snajperista?
Feđa: Istina je da sam jednom pucao iz snajpera u čovjeka i promašio ga, ali mi je i sam čin pucanja u živo biće bio već toliko užasan da sam nakon njega otišao u ludnicu i proveo u njoj 11 mjeseci da bih se oslobodio vojne službe. Pročitajte moju autobiografiju „Blank“, tamo je sve detaljno opisano.

Inspektor 1 nastavlja da gleda video.

Zvuk sa telefona i video na wallu: …a snajperista sam po sebi znači čoveka koji sakriven, iz zasede čeka i ubija nedužne ljude, to nisam izmislio ja, to je on rekao sam o sebi. Postavlja se pitanje šta ste namenili za tog čoveka?! Je l' za njega bio namenjen onaj snajper koji je policija nedavno oduzela beogradskim kriminalcima, je l' on trebao da ga upotrebi na nekome od nas ili, ne daj Bože, nišaneći na srpskog predsednika?!
Inspektor 1 ga pogleda sa upitnikom iznad glave. Neprijatna 30-minutna tišina sa povremenim pogledima u pauzama između nekog pogledanog intervjua ili pročitanog članka koji se mogu staviti na videowall.

Inspektor 1: Kakve još akcije si radio?
Feđa: Skupljao pare za jednu djevojku iz Kragujevca da ode na koledž, za puno djece iz Hrvatske, Bosne, Hercegovine, Srbije, Republike Srpske, da odu na liječenje… Za jednu djevojčicu iz Beograda da ode na operaciju srca.

Inspektor 1: A za to sam čuo. Ti si taj Bosanac?
Feđa: Bilo je tu puno Bosanaca koji su pomogli. Mi dole nismo fanatici kakvim nas neki u Srbiji i Hrvatskoj pokušavaju predstaviti zadnjih 30 godina. Ima i takvih, ali uglavnom smo OK. Ako trebate pomoć, ne pitamo vas za ime.

Inspektor 1: Šta još?
Feđa: Je l' treba još? OK, sklanjanje beskućnika s ulice u stanove i garaže…

Inspektor 1: Pitam za političke akcije.
Feđa: Bilo ih je puno.

Inspektor 1: Ko je finansirao?
Feđa: Ja i moji prijatelji.

Inspektor 1: Zašto?
Feđa: Ne znam hoćete li mi vjerovati, ali htjeli smo da popravimo situaciju u zemlji.

Inspektor 1: Šta ste radili na protestima u tuđoj zemlji, zašto se petljate u politiku tuđe zemlje?
Feđa: Ja se izjašnjavam kao Jugosloven i sad, ovo smatram svojom zemljom još uvijek, znam da to nije, ovaj granični prelaz to i dokazuje, ali rukovodstvo vaše zemlje se petlja u politiku moje zemlje, u njeno unutrašnje uređenje i vrlo direktno kontroliše 49% teritorije moje zemlje, zašto onda ne bih mogao i ja da se bar malo upetljam u vašu politiku koja se btw tiče svih nas u regionu, a kojeg vaš državni aparat maltretira više od 30 godina.

Slijedi više od 30 minuta tišine, koja postaje frustrirajuće neprijatna. Inspektor 2 se vraća u prostoriju, stavlja telefon u unutrašnji džep sakoa i sjeda za sto.

Inspektor 2: Preneo sam ovima gore sve što smo pričali, sad moramo sačekati njihov odgovor. Da nastavimo. Vratimo se na Zorana K.
Feđa: Zašto vam je on toliko bitan?

Inspektor 2: Bitan je jer je glasan, on je jedan od organizatora.
Feđa: Iskreno, ne mislim da je tako, on je samo jedan normalan lik kome je dosta svega kao i svim onim ljudima tamo.

Inspektor 2: Kad ste se našli s njim? Prije protesta? Gdje?
Feđa: Slučajno smo se sreli, prišao mi je, kamerman je snimao, izgrlili smo se, nismo se vidjeli od kako sam gostovao u njegovoj emisiji, pitao me je iznenađeno: „Otkud ti ovde?“, rekao sam: „Brate, protesti su moje prirodno okruženje.“ „Znam da jesu, hvala što si tu.“ Onda sam dao neku izjavu, snimio klip sa njim za instagram i tako je krenulo, zatim druge televizije, mikrofoni, htio sam da kažem šta bih ja uradio da su ovi protesti u mojoj zemlji, kako bih ja odigrao to da sam ja netko i rekao sam tu riječ „subverzivno“ bez ideje da rasplamsavam bilo kakvu agresiju na bilo koga.

Inspektor 2: Kako mi da znamo da nam ne lažete? Vi ste glumac, mogli

biste sve to da nam odglumite!

Feđa: Možda bih i mogao, ali kad biste mi dali bar mjesec i po dana za pripreme, preloš sam improvizator, ne znam da lažem pa zato i ne radim to. Znojim se i gutam knedle. Provalili biste me odmah. Držim se istine, tu sam uvijek na sigurnom.

Inspektor 2: Hm. Rekli ste da ih treba držati u strahu? Zašto?

Feđa: Rekao sam da bi ih bilo dobro držati u strahu jer će se jedino tako nešto promijeniti, to sam iskreno mislio, strah je oružje koje još nikad nije bilo upereno protiv njih. Htio sam reći da ne prave proteste vikendom jer to ostaje na nivou simbolike, a simbolika u njihovom slučaju… nema smisla. Protesti se moraju dogoditi na radni dan. Takvo je moje iskustvo.

Inspektor 2: Ti ljudi su demokratski izabrani.
Feđa: Demokratija je tiranija većine, prosječni IQ na ovim prostorima je 85, dakle većina je fiziološki tupa, uglavnom nepismena ili polupismena, strašno je da svi moramo da živimo onako kako baš najgluplji od nas misle da treba. A možda su izbori pokradeni? Šta onda? Imaju mogućnosti i instrumente za to.

Inspektoru 2 zvoni telefon.

Feđa: Jesu to naši?

Inspektor 2: Hahaha, „naši“ da, oni su. Vraćam se brzo, nastavite.

Dok izlazi iz prostorije, granični policajac iza njega proviruje.

Granični policajac: Gospodine Feđa, jeste li za neku kafu?

Feđa: Može kafa.

Granični policajac: Kakvu ćete?

Feđa: Dupla u veliku šolju, bez mlijeka i ako ima zaslađivač, dva komada.

Granični policajac: Ide!

Zatvori vrata.

Inspektor 1: Vidim na netu da imaš neki bend, šta sviraš?

Feđa: Svirao. Klavijature, malo bass, u zadnje vrijeme pjevao, imao sam bend „Almanah“.

Inspektor 1: I ja pomalo sviruckam. Šta slušaš inače?

Feđa: Jazz-rock uglavnom. Šta sviraš?

Inspektor 1: Gitaru, ali više za svoju dušu.

Feđa: Izvini da te pitam, tvoj kolega je izašao da razgovara „sa njima“? Sa kim razgovara? Sa BIA-om? Ili ste vi BIA?

Inspektor 1: Mi smo inspektori policije, moj kolega razgovara sa BIA-om, oni mu daju naredbe na osnovu onoga što im mi prenesemo sa terena, onda oni zovu nekog gore da pitaju šta da rade sa tim informacijama i tako ukrug. Zato se ovo oteglo ovoliko, ali ja mislim da će biti OK.

Feđa: Zašto to mislite? Pod kojim optužbama sam zadržan?

Inspektor 1: Napad na ustavni poredak Srbije i napad na nacionalnu sigurnost.

Feđa: Ja sa tim optužbama nisam baš optimista, iskreno. Koju gitaru imaš?

Inspektor 1: Akustaru. Ma kažem ti, ja to za sebe, ništa profi.

Feđa: Vidim treniraš. Teretana ili...?

Inspektor 1: Ma da, standardno. Ti?

Feđa: Evo nekih 12-13 godina, rekreativac. Objasni mi zašto si optimista, misliš da me nećete morati isporučiti u Beograd nakon razgovora?

Inspektor 1: Oni će donijeti odluku na osnovu naše procene.

Feđa: Pa kakva je procjena?

Inspektor 1: Jasno je nama bilo u prvih pola sata o čemu se ovdje radi i da se mi pitamo, ti bi davno bio kući, ali ne odlučujemo mi, ovaj sistem komunikacije dugo traje, mislim da se ne trebaš brinuti, vidimo da si pošten čovek bez zlih namera, ali takva je situacija, znam da razumeš. Voleo bih da smo se upoznali pod drugim okolnostima, pa da možemo da se nađemo i popijemo kafu. Vidim da si i pilot?

Feđa: Potpuno sam spreman da zaboravim sve okolnosti pod kojim smo se upoznali, broj telefona imate, kad god dođete u Sarajevo, nazovite me. Mogu vam pokazati grad odozgo, iz moje letjelice.

10 minuta prijatne tišine.

Inspektor 2 se vraća u prostoriju.

Inspektor 2: OK. Čuli smo od tebe ono što si htio da kažeš, a sad želimo da čujemo ono što nas zanima!

Feđa: Kao naprimjer?

Inspektor 1: Kao npr. da nam daš imena ljudi koji su te zvali i platili da učestvuješ u protestima:

Feđa: Ne tjerajte me da lažem i da ukopavam bilo koga da bih sebe izvukao jer, to se neće desiti, držat ću se istine po bilo koju cijenu.

Inspektor 2: OK onda, to mi je bila zadnja karta :). Ovo će se uskoro završiti, nadam se, pozitivno po vas, preuzeće vas granična policija, mi moramo ići. Ne brinite se, izvinite zbog neprijatnosti, želim vam sve najbolje. Nadam se da se vidimo u nekim boljim okolnostima.

Feđa: Mislite da će me pustiti da idem?

Inspektor 2: Mislim da će biti sve u redu. Drago mi je da sam vas upoznao!

Inspektor 1: I meni. Vidimo se!

Svi se rukuju srdačno.

Feđa: Takođe. Hvala što ste bili normalni!

Izlaze iz prostorije, ulazi granični policajac.

Granični policajac: Gospodine Feđa, evo kafa, pregledajte da li su vam sve stvari tu, izvolite saobraćajnu i ličnu kartu, izvinite još jednom zbog neprijatnosti. Btw, pročitao sam vašu knjigu, svi smo… slažem se u svemu sa vama, pa dosta je više. Dokle, narod nema šta da jede, a oni glume neke neprijatelje, siju mržnju na sve strane, ma nemam riječi više. Izvinite u ime svih nas, stalno prelazite na našem prelazu, više smo i drugovi postali, ali šta ćete… Sretan put i ugodan ostatak dana.

Granični policajac izađe. Feđa srkne kafu namršti se, vruća je. Spusti plastičnu čašu. Oblači motorističku jaknu i stavlja vraćena dokumenta u džep. Dok obavlja ove radnje iza njega se na videowallu skrola tekst: Narednih dana, BIA je na informativni razgovor privodila sve ljude koji su bili u bilo kakvom kontaktu sa Feđom: vlasnike hotela u kojim je odsjedao, glumce sa kojima je igrao u serijama, Inspektora 1 i Inspektora 2, granične policajce…

Feđa nagurava raskupusani prljavi veš u ruksak, koji zatim stavlja na leđa, uzima plastičnu čašu i kacigu, i izlazi sa scene.

Skroll: …iz nezvaničnih izvora saznajemo da je Fjodoru Mustafoviču do daljnjeg zabranjen ulazak u Republiku Srbiju…

                                                             (Челична) ЗАВЕСА се спусти.