Kolumne

Piše: Asaf Bečirović

Doktor je gled'o nalaze, pa mene. Rek'o da, ako pušim, prestanem. I da ne smijem pit'. Plus da ribu moram jesti dva puta sedmično, a crveno meso što rjeđe. Na kajmak, sir, roštilj i svu hranu koja sadrži zgušnjivač E-124 guar gumu ne smijem ni pomisliti. Te da bacim se na voće i povrće. Kreći se, rek'o je doktor, što više.

- Moraš voditi računa o svom tijelu. To je jedino mjesto gdje možeš živjeti - zaključio je doktor.

Sjeban, imajući na umu šta mi je doktor preporučio, pješke skoknem do Čipkinog dima, Kluba ratnih vojnih invalida u mojoj mjesnoj zajebnici. Cuco konobar je pit'o šta ću jesti i popiti?

- Jebi me ako znam! Sad sam od doktora - reknem.

Onda je Cuco pit'o kak'a je dijagnoza, je l' najteža? Reknem da jeste pa počnem nabrajati šta sve ne smijem. Jedva sam izgovorio ime onog zgušnjivača u hrani.

- Ako ne možeš izgovorit' ime sastojka, nemoj ni jesti - opomenuo me Cuco.
O ishrani smo pričali desetak minuta. I skontali da što više jedeš, okus hrane je blaži, a što manje jedeš - jači. Sa tim da je Cuco dod'o da čo'ek jede 1/3 da bi živio, a 2/3 da bi liječnici živjeli. Tako da sam naručio porciju graha.

- Dobar grah daleko se čuje - rek'o je Cuco servirajući ga.
Onda je upalio radio. Na radiju je pjevalo o golubici koja je poletjela sa Baščaršije. Golubica nije ni sletjela, a ja sam smaz'o grah. Tu je Cuco rek'o da nepravilno se hranim jer brzo jedem. A ja sam pit'o kako se to, bogati, pravilno hrani?

- Jedeš polako i između zalogaja praviš pauze od nekoliko dana - poučio me.

Nakon golubice, javio je radio da ništa od spajanja ljevice. Ljevica predložila kongres ujedinjenja, ljevica odbila. Al' će i dalje surađivati. Meni je bilo baš svejedno hoće l' se ujediniti il' će surađivati. Zabavio sam se sobom, tim šta smijem i šta ne smijem jesti. Cuci je pak bilo drago što se nisu ujedinili. Njemu je svaki ljevičar komunista. A njih nije volio.

- Prve batine dobio sam od oca. I to je bio moj prvi sukob sa komunistima - obrazložio je.
Potom je spiker u eter pozv'o analitičara. Pit'o ga da analizira formiranje novih stranaka koje nastaju iz postojećih. Pomno smo slušali. I zaključili da bi trebalo podstaći natalitet. Jer nemamo dovoljno ljudi za ovoliki broj partija. Sa tim da je Cuco rek'o da bi spikeru bilo bolje da je u eter pustio nas dva k'o političke analitičare. Potom je u Čipkin dim uninala Mala, predsjednik ljevice u našoj mjesnoj zajebnici. Zgodna! Došla, veli, da skuplja priloge za stare, nemoćne i siromašne u Sarajevu.

- Bogme, ništa ti ja ne dam za siromašne. Šta fali biti siromašan? Siromaštva se ne treba stidjeti. Ima mnogo više ljudi koji bi se morali stidjeti svoga bogatstva. Pa ti od takvih išći za ove druge - poručio je Cule.
Ja sam cenera donir'o siromašnim. Mala me milo pogledala pa su me srsi obuzeli. Rek'o sam joj da nikad nisam bio siromašan, ali sam bio bez novca. Ona, gledajući Culeta, reče da biti bez novaca je prolazno stanje, a biti siromašan je stanje duha.

(Ilustracija: https://www.thoughtco.com)