Magazin / Start IZDVOJENO

Vraćanje 110 miliona maraka duga slovenačkom Viaductu goruće je pitanje u Bosni i Hercegovini već sedmicama pogotovo imajući na umu da je kamata na dnevnoj bazi nevjerovatnih 18.000 maraka.

I dok u javnosti gotovo niko ne spori, čak ni predstavnici Republike Srpske, da je za pomenuti dug isključivi krivac RS, problem nastaje u načinu naplate koji zvaničnici ovog entiteta pokušavaju svaliti na državu.

Ako se otvore vrata

Brojni ekonomski eksperti su proteklih dana iznosili tezu kako će po tužbi dug morati biti isplaćen sa državnog nivoa, a da će se onda „regresnom“ tužbom naplatiti od Republike Srpske.

Bivši guverner Centralne banke Senad Softić je prije dva dana kazao da sve ukazuje kako se radi o  „dobro osmišljenom projektu“ da se od države uzmu sredstva.

U svim analizima koje se iznose u javnost  teško se oteti utisku da uprkos raznim uvjeravanjima niko ne garantuje da će se u konačnici sredstva ipak naplatiti od Republike Srpske.

-Ta regresna tužba će biti ko trakavica. Daj Bože ćeri da te neko uzme. Možda kad se smjeni vlast pa neko dođe normalan i kaže: Čekaj, stani, sutra se može desiti obratno pa šta ćemo onda?! Svako treba da plaća svoje dugove. I takvo je pravilo i takav je zakon da jedan entitet nije dužan da plaća dugove drugog entiteta. Ovo sada može otvoriti vrata u smislu haj'mo sad sve tako pa ćemo regresnim tužbama... Odlično, samo ne znam koliko ćemo ih čekati. Vi znate koliko se čeka apelacija, a da ne govorim o upravim sporovima, što je najgora stvar – kaže za portal Startbih.ba Svetlana Cenić, ekonomska ekspertica.

Cvijanović je potpisala

Ona potom pojašnjava kako bi u tom slučaju išla žalba, pa žalbeni postupak, pa jedna instanca, pa druga instanca...

-Na kraju bi bilo ko je lud da isplaćuje pare kad ih je već država dala i kad je Republika Srpska maltene profitirala u tome, odnosno oni koji će razdjeliti te milione. Zašto je Željka Cvijanović potpisivala sporazum 2017. godine u kojem  prihvata sve dugove i da se umanje indirektni porezi RS-u za taj iznos – pita se naša sagovornica.

Na našu molba da nam pojasni šta je to zapravo „regresna“ tužba dobili smo zanimljiv i iskren odgovor.

-Ništa, tužit će Republiku Srpsku pa će nadoknaditi. A kojem sudu i kako, to njih treba pitati, jer samo pričaju o regresnoj službi a ne znaju ni kako ni šta ni kome. Ali fino zvući kada kažete „REGRESNA“ tužba. A šta, kome, kako, ko će voditi, to niko ne govori – kaže Cenić.

Dobro smišljen plan

Na pitanje da li se slaže sa tvrdnjom da se radi o „dobro osmišljenom projektu“ i da li postoji mogućnost da se RS na kraju zaista izvuče, dobili smo potvrdan odgovor.

-Izvući će se. Sigurno vam kažem da će se izvući. I sad pogledajte još nešto. Već sam spomenula taj sporazum iz 2017. koji je potpisala Cvijanović. Zašto niko ne kaže zašto ne aktiviramo Sporazum i plus, kad već pričamo o raspodjeli indikretnih poreza, koliko dugo nisu mijenjani koeficijenti. Zašto se ne radi revizija prihoda iako je to zakonska obaveza svake godine da bi se vidjelo ko je naplatio više ili manje i uradilo poravnanje? Zašto se to ne radi?  Sve je to suludo, a onda još na to sve hajdemo dati 100 miliona za zgradu UIO u Banjaluci gdje Milorad Dodik prijeti otcjepljenjem i gdje će reći državi ćao i doviđenja. Kada sve to stavite na sto, morate se zapitati ko je ovdje lud!? Zašto Centralna banka?! Hajmo uzeti od Centralne banke kao da je Alajbegova slama. Milorad spominje nekakav višak para, samo ne spominje čije su to pare, kako neraspoređene...- nabraja Cenić koja potom upozorava kako je ovim otvoren prostor za slične slučajeve u budućnosti.

-Sada će svi reći hajdemo na arbitražu jer međunarodni subjektivitet ima država, nema Republika Srpska. Nema! I onda ćemo tako stalno. Stalno će biti neka pljenidba. Odlično. Hajde sada da i Federacija preuzme to pravilo pa ćemo se tako ganjati do besvjesti. Nadalje Milorad Dodik je ovim priznao državu i priznao državnu imovinu. Čemu onda takva pobuna protiv zakona o državnoj imovini – pita se naša sagovornica.

Na samom kraju je konstatitovala kako je sve ovo puno kontradiktornosti i da je jedino jasno i vidljivo da se neka grupa ljudi dogovorila i da dobro profitira od svega toga.