Intervju

Neki, doduše rijetki, srbijanski mediji opisuju ga kao dobrog buntovnika. Oni režimski imaju drugačije mišljenje. Zbog britke misli i jezika, beskompromisan, duhovit, govori šta i misli, kritikuje Vučića i režim u Srbiji pa je zbog toga izložen prijetnjama poput onih „metak u čelo“, „odseći jezik“... Kaže nam da je njegov kolega Nenad Kulačin, sa kojim vodi podcast „Dobar, loš, zao“ , kolateralna šteta jer ipak je on taj koji je u njihovoj emisiji agresivniji i misli da on, Vidojković, više iritira i gledaoce i režim

Razgovarao: Zdravko Čupović, magazin Start

Posljednjih dana ste više po sudovima nego na radnom mjestu, a ni prijetnji ne fali?

- Da. Nažalost, stvar je u tome da smo imali više od 20 prijetnji smrću od juna do danas. Tu mislim samo na prijavljene jer znamo kakve pretnje Tužilaštvo uopšte neće da uzme u obzir. Prošle nedelje smo bili u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal gde je bio prisutan i čovek koji nam je pretio. To jeste dio sudskih procedura, da osumnjičeni ima pravo da bude tu i postavlja pitanja. Ali kada znaš da ti je taj neko brutalno pretio i kada još dobije zapisnik sa adresom tvog stanovanja, onda nije prijatno. Gori slučaj je tužba Aleksandra Šapića, potpredsednika Srpske napredne stranke (SNS). Za nadležan je određen sud u Novom Beogradu mimo svih pravnih pravila jer su obično nadležni sudovi na teritoriji tuženog, što bi u mom slučaju trebao biti ili Šabac ili prvi osnovni sud u Beogradu, ali on je odredio sud na svojoj opštini, što je indikativno, jer on tamo caruje 10 godina. Pretpostavljam da nema sudske mastiljare koju on ne plaća, za sudije ne znam. U pokušaju da dođem do tužbe, koju nisu ni pokušali da mi uruče, vidim da je reč o iživljavanju i da je stvar da se rokovi produžavaju maksimalno. Nenadu Kulačinu je tužba stigla za dva dana, a meni ni mesec dana posle. To utiče na postupak da ne možemo zajednički da odgovaramo na tužbu, ali me posebno plaši: šta ako je Šapić odlučio da podigne još pet tužbi protiv mene, a ne i protiv Nenada, a da ja za to uopšte i ne znam. Kada izostane odgovor na tužbu onda se to tumači kao da se sa njom slažete pa se automatski donosi presuda u korist tužioca. Kafkijanska zavrzlama u kojoj sam se našao nešto više ja nego Nenad, ali ja se više i ističem jer sam bio izložen brutalnijim napadima. Najčešće se u pretnjama ja pominjem, „metak u čelo“, „meni odseći jezik“... Nenad je kolateralna šteta jer sam ja u našoj emisiji agresivniji i mislim da više iritiram i gledaoce i režim.

U ČEMU LEŽI OPASNOST

Šta je danas najveći problem u Srbiji i zašto?

Što je Srbija diktatura. To još uvek nije prepoznato od strane Sjedinjenih Američkih Država, ali i oni polako prepoznaju da sa Srbijom nešto nije u redu u diplomatskom smislu. Siguran sam da odavno znaju da sa Srbijom ništa nije u redu. Isto važi i za Evropsku uniju, jednu kofu punu licemernih go*ana koja čak i hvali Srbiju na njenom putu ka EU. Nemam dokaza, ali više puta kada evropski zvaničnici počnu da hvale Vučića ja se zapitam koliko ih je debelo podmazao, jer on ima, zahvaljujući desetogodišnjoj vlasti, učestvovanju u organizovanom kriminalu, pranju novca, ima ćup pun para bez dna iz kojeg može da podmazuje koga god hoće, a mislim da su evropske diplomate naročito podložne korupciji.

Kako se manifestuje ta „diktatura“?

- Pre svega u tome što imamo diktatora koji krši sva ustavna predsednička ovlašćenja, odlučuje o svemu, uređuje sve režimske medije, orkestrira sve moguće režimske kampanje, a mislim da on stoji i iza ove Šapićeve tužbe. To je inicijacija ulaska Šapića u SNS. Vučić upravlja svime uz pomoć male grupe odanih bandita, ali vidimo da neki od njih i nisu toliko odani pošto su tokom prošle godine ispali iz sedla zbog nekog razloga. Ali suština se ne menja. Društvo je nedemokratsko, vlast se ne može promeniti na izborima, narod živi u strahu, stranka vlada svugde. Stranka pa führer. To nam je poznato iz nacističke Nemačke. Jedino što Srbija još uvek nije toliko opasna po okolinu. Ne znam koliko su se naoružali da bi postali realna opasnost za okolinu, ali mislim da je veliki broj država, osim Bosne i Hercegovine, u sastavu NATO i onemogućuje Srbiju u nekim potencijalnim agresivnim potezima spolja, ali agresije prema unutrašnjim neprijateljima ima koliko hoćete. Primer je mural Ratku Mladiću i ratni zločinci koje režim neguje kao cveće u saksiji. Imao sam primer da su se nadamnom u Srpskom Telegrafu iživljavala dva osuđena ratna zločinca (Veselin) Šljivančanin i (Vladimir) Lazarević povodom neke šale koju sam izrekao u DLZ o tome koje u Srbiji išao na ratište. Neka glupa fora koju su izvadili iz konteksta, nabiju ti metu na čelo, pozovu osuđene generale koji se po*eru po tebi i odjednom imaš metu na čelu. Nisi više samo Marko Vidojković koji zaje*ava Vučića nego nešto mnogo gore - izdajnik Srbije i srpstva - i to je ono na šta idu i u čemu leži opasnost. U tom narativu i ispiranju mozga da je neko izdajnik, jer priča činjenične stvari ili ono što misli, velika je opasnost da u siromašnom i primitivnom društvu budeš meta slučajnog prolaznika.

Nedavno ste javno i eksplicitno opsovali predsjednika Vučića, mada su to neki mediji zapravo protumačili da ste mu opsovali majku. Izazvalo je to oprečne reakcije, pa ste se i Vi izvinili Vučićevoj majci. Šta je bio uzrok tome i kakav je bio epilog ili se epilog tek čeka?

- Epilog je, verovatno, Šapićeva tužba i sve što se dešavalo posle. Epilog mog pi*karanja predsednika, koje naravno nema nikakve veze sa njegovom majkom nego sa njim direktno, jeste odmazda koja je odmah usledila sa svih režimskih medija i tabolida koja je trajala pune dve nedelje. Svako go*no naprednjačko, od dna do vrha, izređalo se na meni u medijima. To je bio period u kojem su mi i Reporteri bez granica, Cenzolovka, NUNS i svi koji se bave zaštitom novinara rekli da sedim kod kuće i da ne izlazim jer kada je tako intenzivna i agresivna kampanja ljudima je ispran mozak pa se može naletiti na nekoga ko će osetiti potrebu da sveti predsednikovu majku. Angelini Vučić smo se izvinili već prvo veče kada smo videli da se od toga pravi kampanja i spin iz prostog razloga jer psovka „Zar ti ovo liči na RTS, pi*ka ti materina“ nema nikakve veze sa njom nego sa Vučićem koji je uporedio RTS i N1, pa sam ga pitao da li mu i DLZ liči na RTS uz psovku. Ja kao autor podcasta nemam crvenih linija šta ću i kako da govorim. Mi smo internet emisija, sloboda izražavanja je apsolutna. Ako se nađe uvređenim može da me tuži, ali neće da me dobije jer su javni funkcioneri dužni da trpe kritike, jake kritike pa i psovke. Naročito funkcioneri koji izazivaju toksičnu atmosferu u državi. Angelinu smo zaštitili od njenog sina. Bilo je očigledno da taj ne preza od toga da u ključali lonac afere „psovka“ ubaci ne samo mene nego i nju. Ja te TV-emisije nisam gledao, ali su mi ljudi javljali da sam stalno na režimskim medijima. Njegova majka sigurno ne gleda N1 nego medije koje njen sin uređuje, žena od 80 godina se našla zajedno sa mnom u istoj prljavoj, nepoštenoj kampanji. Podjednako nepoštenoj prema njoj kao i prema meni.

Već danima u Srbiji traje rat murala. Počelo je sa prekrečavanjem murala Ratku Mladiću, a nakon toga je situacija eskalirala pa se prenijela i na druge gradove poput Novog Sada. Jedni crtaju, drugi prekrečavaju?

- Uzrok je to što je režim uzeo u zaštitu ratne zločince, što je preuzeo sve narative iz najgoreg doba Slobodana Miloševića, doba ratova. Režim je osmislio nešto što se zove „srpski svet“, a to je drugo ime za veliku Srbiju i sve zločince iako su pravosnažno presuđeni od strane Tribunala. Iako je Tribunal spasio sve Srbe od kolektivne krivice i žiga genocidnosti, neko ipak pokušava da nas sve proglasi genocidnim. Pokušavaju nacisti i fašisti koji su na vlasti i njihove falange, desničarske organizacije, koje su brižljivo uzgajali prethodnih godina.  Obračunavaju se sa tzv. autošovinistima, drugosrbijancima, štite lik i delo ratnih zločinaca, murale... Sve njih je stvorio režim da bi na tom narativu dobio još više glasova. Nikad ne kritikuju režim, osim ponekad pred izbore kada neko od njih glumi opoziciju. Imate Mišu Vasića, koji je pretpresednik srpske desnice kome je sponzor SNS. Murali su samo jedan spin. Oni uopšte ne bi trebalo ni da postoje. Postoji kultura crtanja murala, najčešće mrtvima. Ovaj je i dalje živ i opasan. Ti murali su po zakonu morali biti prekrečeni, a oni koji su ih crtali pohapšeni. Ali dešava se suprotno. Aktivistice koji gađaju murale jajima bivaju hapšene. A onda dođe 20 kapuljaša koji to očiste i još čuvaju mural. Mi više ni spolja ne gajimo neku proevropsku politiku. Taj narativ je prestao. Vučić se otvoreno bratimi sa Kinezima i Rusima. To je njegova ucena Zapadu. Sada treba videti ko može jače da mu zavrne ruku, Biden ili Putin, jer se Vučić tako ponaša. On je mlada za sve. Sedi na svim mogućim stolicama jer je njegovo političko dupe toliko veliko. Svakome sve obećava, svakome sve daje i ta politika daje rezultate jer on dovede tri kineske fabrike, ali će da dovede i Rio Tinto i Francuzima da aerodrom. Svakome ko dođe i nešto zatraži Vučić će da da i na taj način sebe održava na vlasti.

PEĆINA U BEOGRADU

Izbori u Srbiji će u aprilu. Vučić i SNS su, čini se, ponovo apsolutni favoriti. Sa druge strane opozicija je u totalnom rasulu već godinama. Kako je moguće da ni poslije devet godina opozicionog staža nisu u stanju da naprave bazičnu platformu za borbu protiv režima?

- Problem je što je ovo nova opozicija. Kada pogledate istoriju, stranke koje su bile stožeri političke scene pre dolaska Vučića na vlast više ne postoje. Demokratska stranka je potpuno uništena, G17 su prvo ušli u koaliciju sa Vučićem, a onda su se skroz utopili u SNS. SPS koji je bio u kolaciji sa demokratama je sada u koaliciji sa SNS-om. Minorne stranke su skroz nestale. Našli smo se u situaciji u kojoj su Vučić i ekipa brižljivo radili na uništavanju i medija i opozicije. Morala je da se stvori potpuno nova opozicija, a to je počelo 2017. povratkom Vuka Jeremića u politiku, ulaskom Saše Jankovića u politiku, koji je potom izašao iz nje gde ga je zamenio Sergej Trifunović, pa povratkom Dragana Đilasa u politiku i pravljenjem nove stranke, pravljenjem zelenog bloka, „Ne davimo Beograd“... Sva opozicija u Srbiji je stara jedva četiri godine. SNS postoji 13 godina. Opozicija nema izgrađenu infrastrukturu jer ju je zauzela SNS. SNS u manjim sredinama ugnjetava opoziciju i teško je napraviti infrastrukturu, osim ako opozicija nije apsolutno ujedinjena. Sva demokratska opozicija mora biti ujedinjena sa samo jednim zadatkom – da se vrati demokratija u smislu da makar režim može biti smenjiv na izborima, što je sada nemoguće. Treba stvoriti najširu moguću koaliciju, čak i najmanje stranke uz podršku javnih ličnosti. Ja bih ih prvi podržao. To bi i građanima dalo hrabrost. Opozicija bi tako dobila i 20.000 posmatrača na izborima jer tamo gde nema opozicionih posmatrača, SNS pobeđuje sa 100 posto jer kradu izbore.

Ako ni zbog čega drugog, po prirodi posla pratite politička i druga dešavanja u BiH. Strah od izbijanja novog rata je 26 godina poslije Dejtona ponovo aktuelan. Istovremeno, i Srbija i Hrvatska se užurbano naoružavaju. Hoće li se opet zapucati?

- Ne znam. BiH je nesrećna i nedovršena država u kojoj ima dosta prostora za manipulacije. BiH je država korumpiranih političara i domaćih i stranih, kao i Srbija. Ne znam da li dolaskom Christiana Schmidta za visokog predstavnika i Gabriela Escobara kao predstavnika SAD može da se spreči oružani sukob. Ne znamo šta je druga strana radila, mislim na Rusiju koja podržava RS, i šta se dešavalo, koliko se oružja prelilo iz Srbije u RS. Ne znamo da li su Amerikanci i Rusi iza zavese trgovali sa Krimom, Kosovom, RS-om. Ono što znamo je da je svaki rat ovde bio polunamešten i na mig nekog dela međunarodne zajednice. Mene plaši spremnost naroda za ratovanje. Mislim da je isto na svim stranama. U RS-u je još od Dejtona na snazi narativ ujedinjenja svih političkih faktora oko pojma Republika Srpska. RS je rezultat neuspešnog rata Srba za otcepljenje i izlazak iz BiH. Pošto su Srbi izgubili taj rat 1995., oni su na papiru dobili nešto što se zove RS, a što je sastavni deo suverene BiH. Međutim, zato što se zove RS i ima pravo na specijalne veze sa Srbijom se misli na kulturno-umetničke, a ne na to da ih Srbija naoružava, srpski narod u BiH je talac Republike Srpske zato što se ljudi ujedinjuju oko nečega što zapravo ne postoji. To je entitet u sastavu suverene države. Sada se pokušavaju oboriti skupštinske odluke kojim su se entiteti približili jedan drugom i BiH je pokušala da se približiti nekoj normalnoj funkcionalnosti, ali sada vidimo da Milorad Dodik pojačava nacionalističku naraciju, hoće da pravi vojsku RS, ali takvi potezi su štetni za svakoga. Imamo problem domino efekta da, ako neko krene u rastakanje BiH, sigurno će se odmah sa druge strane naći podjednaki ekstremisti da na to odgovore. Opet će početi priče ko je prvi počeo. Da li su zbog ubijenog srpskog svata napravljeni logori u Keratermu i genocid u Srebrenici i opsada Sarajeva? Plašim se jer su Bosanci ludi koje god da su vere i nacije. Svi narodi su na ovom prostoru naučno dokazano glupi. Srbi su najgluplji, a i Bosanci su odmah tu. Situacija nije dobra jer imamo posla s iracionalnim, osiromašenim i sje*anim svetom koji je najlakši za manipulaciju.

Milorad Dodik se zadnjih godina, čini se, više sastaje sa Vučićem nego sa druga dva bh. člana Predsjedništva. Više se ne može nazvati ni „gostujućim“ političarem?

Da, on je i glasač u Srbiji. Ima i vilu na Dedinju. To jeste poenta, pokazati kako najveći medved iz RS ima svoju pećinu u Beogradu. On je dobrodošao na svakom je*enom sletu koji se ovde dešava, a ima predznak srpskog. Nije ograničen samo na Srbiju nego se pojavi svugde gdje je to, navodno, bitno za Srbe. To traje godinama. Onda Vučić dođe i priča bajke kako je on za suverenost BiH i nije za mešanje u druge države baš kao što je Hitler do poslednjeg dana pričao o miru.

Odnedavno pišete kolumne za Danas za koji je donedavno pisao Svetislav Basara, veliki kritičar vlasti. A onda je naprasno otišao u prorežimski tabloid Kurir. Neki lični konflikt, pare ili nešto treće jer vjerujem da ste i Vi bili šokirani?

- Ne. Basara i ja smo dobri prijatelji i on će nam uskoro biti gost u DLZ. On ima neke lične probleme sa srpskom opozicijom. Ne može da zaboravi neke stvari iz perioda pre Vučića. On ima nisko mišljenje o srpskom narodu i državi, s pravom. Pogledajte samo roman „Kontraendorfin“, koji je dobio NIN-ovu nagradu. On prosto misli da Srbija zaslužuje Vučića i da Srbi nisu za bolje. To je moja teza šta je Basarina lična agenda. Ali kada sam opsovao, Basara je stao u moju odbranu. Ja, čak i ako mislim kao on, se sa tim ne mirim jer verujem da zaslužujem bolju zemlju i borim se da bude bolja. Basara to gleda na kolektivnom nivou. Hvala mu što mi je oslobodio mesto u Danasu. Kolumne koje već četiri godine pišem za banjalučku Buku su mi sada oštrije i bolje pa imam vikend kolumnu na Buci. Sve se lepo sklopilo jer u Buci nemam apsolutno nikakvu cenzuru, a u Danasu su me zamolili da smanjim psovke i da izbegnem direktno vređanje političkih aktera da nas ne bi tužakali svake nedelje. Ja sam profesionalac i to mogu. Kada mi se objasni gde su crvene linije, ja ih ne prelazim, a tekstovi su podjednako oštri kao kada psujem. Ali Aleksandar Trifunović mi je rekao: „Slušaj, ba, ja ti nikada neću nijednu riječ u tekstu promijeniti.“ Kada mi neko to kaže onda ja je*em majku iz svih oružja. Nemam ograničenja ni u dužini teksta. Buka trpi sve i jako mi je drago što sam nastavio i taj posao. Kada si pisac, najstrašnije što može da ti se desi je da nemaš radnu obavezu pisanja. Kada si napisao 13 knjiga teško je skupiti u ovakvoj represiji, ustati jedno jutro i reći e sad ću pisati roman. Poslednja dva romana su bila pakao za pisanje jer nisam imao obavezu da nešto pišem svaki dan. Kolumna u Danasu mi je popalila sve motore i sve kolumne su mi bolje. Posle devet godina na crnim listama, kada nisam imao priliku da pišem bilo šta, ovo je pravo osveženje. Ljudi misle da ja moram da psujem, ali to nije tačno. Ja psujem u marginalnim medijima, podcastima i internet kolumnama jer tu forsiram maksimalno slobodu izražavanja.

Kažu da ste Đilasov plaćenik?

- Ja sam privatni preduzetnik. Ja sam kao Đilas (smijeh) samo sa dosta manjim kapitalom. Kao privatni preduzetnik sarađujem sa kompanijom United Media, koja nema nikakve veze sa Đilasom. Drugo, ja nikada nisam bio podložan uticaju bilo koje stranke. Pa i sam Đilas se dobro seća mojih kritika na račun Studija B u vreme kada je on bio gradonačelnik. Kada kažu da sam njegov plaćenik to je u sklopu taktike da se nađe dežurni krivac bez obzira bio on kriv ili prav. Neko je rekao, OK, Đilas ima puno love i potencijalno je opasan jer deo te love može da uloži u borbu protiv nas. Ali ni to nije krajnji cilj. Neko je samo ocenio da je on super idealna žrtva i da sve što se u zemlji desi treba svaliti na njegova pleća. On je tajkun, nije lopov, jer da jeste do sada bi ga strpali u zatvor. Očigledno se pošteno obogatio čim mu ne sude. Ali važno je da se priča neprekidno da jeste lopov dok narod ne poveruje. Isto važi i za mene i za Kulačina jer nas nazivaju Đilasov dripački tandem i mi smo sada njegovi plaćenici. Otkako radimo DLZ upoznao sam svakoga iz srpske opozicije. Đilasa sam upoznao tek 2018. pred beogradske izbore. Isto važi za Jeremića. Ali sa svima njima sam se dobro skontao, na istom smo zadatku i žao mi je što oni međusobno nemaju odnos kakav imaju sa mnom, bilo bi lakše na političkoj sceni. Oni su demokratski političari i tu u vodu pada kretenska naprednjačka teza da su svi oni isti. U vreme žutih je bilo tako da si mogao da ih smeniš na izborima i smenili su ih. Mogao si da kritikuješ žute za sve i svašta, a da ti ne odgovore ni reč, a kamoli da te tuže. A uopšte nisam bio blag prema njima. Sada mi je krivo što sam bio tako oštar imajući na umu šta je došlo posle njih.

Jednom ste izjavili da je najbolji test da se vidi kakav je režim zapravo da vidiš kako trpi kritiku. Dugo već testirate ovaj režim pa nas zanima kakve su Vaše ocjene?

Ocena je nula. Ovaj režim ne trpi kritiku. Da još uvek nema neke „poslovne“ odnose sa EU koja ga još uvek koči da ne krene u potpunu diktaturu, mislim da bi već i ubijali. Nekim novinarima su palili kuće. Novinarima u unutrašnjosti je najteže. Da sam u to vreme najgore kampanje protiv mene izašao u grad, ko zna da li bih bio živ. Ubijaju nas tako što ne možemo normalno da živimo, što smo često u kućnom pritvoru, što neki ne mogu da rade... Kada izgrade nacionalni stadion možda će nas, k'o Pinoche, odvoditi tamo.

Sa već pomenutim Kulačinom vodite podcast „Dobar, loš, zao“. Šta je od toga Vidojković?

- Ja glumim lošeg. Kulačin je dobar. On nosi leptir mašnu i pravi priloge. Ja kao loš reagujem na te priloge, a zao je uvek gost. To je bila interna zaje*ancija na početku, ali od toga je sada ostalo samo ime. Kulačin sada preteruje, nekada je i gori od mene kada je reč o kritici. Što se mene tiče, dobri smo obojica, a i naši gosti. Loši su oni sa druge strane.

U Hrvatskoj su za sve probleme krivi (zapadni) Hercegovci. I u Srbiji  Vučić često posprdno i uvredljivo spominje bosansko porijeklo. Da li su zaista Bosanci krivi za sve?

- Nisu. Na ovim prostorima su svi podjednako glupi. Slovenci su malo pametniji. Koliko znam u Bosni su Sandžaklije krive za sve, zar ne!? Bosancima Sandžaklije, Hrvatima Hercegovci, Srbima su dosta često bili krivi Crnogorci – od Miloševića do Borisa Tadića. Mi imamo više krivaca. I Bosanci i Crnogorci, samo Srbijanci nisu krivi ni za šta. Svako je krojač svoje sudbine. Kriviti nekoga drugog za svoju nesreću je sramota. Posle onog rata za sve je bila kriva Šesta lička. Svi smo mi Šesta lička (smijeh).

Često iz Srbije čujemo da BiH nije država. Kako Vi to komentarišete?

- BiH je suverena država. Meni je jako žao kada vidim, ali zaista mi je žao, kada vidim da u nekoj reprezentaciji ima malo ljudi iz RS. Tu se vidi da ljudi iz RS, a naročito navijači, imaju divnu priliku da navijaju za dvije zemlje BiH i Srbiju. Ako su malo širih pogleda mogu da navijaju i za Hrvatsku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Sloveniju. Ja tako gledam na sport, osim što ne navijam za Srbiju jer smatram da su njene reprezentacije reprezentacije SNS-a. Žao mi je što se podeljenost Bosne ogleda u sportu i tvrdoj nacionalnoj podeljenosti gde jedan entitet navija isključivo za tuđu državu, a ne za svoju. Drugi entitet često navija i za Tursku, ali navija i za BiH. Nisam siguran koliko navijaju za Srbiju. Kada bi svi shvatili da je BiH suverena država, što je jako teško posle odvratnih ratova i posle uspostavljanja nove države na pokvarenim temeljima koji su krhki i samim time je ta država dovedena u situaciju da ne profunkcioniše sve ove godine. Sve zavisi od poslednje reči visokog predstvanika, što nije dobro, jer onda sve zavisi od toga kakav je on, a bilo ih je raznih. Kada vidimo kakva je bosanska politička elita, to je skupina džibera na svim stranama, grupa pokvarenih lopuža koji će igrati večno na kartu nacionalizma da bi se održali na vlasti. Mislim da je narod toga i svestan, ali nekada sje*ani narodi biraju da njima bude manipulisano i da će radije ući u rat nego da probaju da od svoje države naprave nešto dobro.