Magazin / Start IZDVOJENO

Danas je tačno 33 godine od noći u kojoj je granatirana i zapaljena sarajevska Vijećnica u kojoj je tada bila smještena Nacionalna univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine.Tom prilikom je uništeno oko 80 posto knjižnog fonda, što je oko dva miliona bibliotečnih jedinica. Vijećnica je nakon 18 godina rekonstrukcije ponovo otvorena 2014. godine – na Dan pobjede nad fašizmom. Danas ne možemo a da ne spomenemo vatrogasce, heroje opkoljenog grada.

Kemal Cacan jedini je aktivni vatrogasac koji je gasio sarajevsku Vijećnicu. Zanimljivo je i da je rođen u ulici preko puta nje a rat i spaljivanje zgrade u kojoj je provodio svoje mlade dane definitivno je promijenilo ostatak njegovog života. Danas je komandant Profesionalne vatrogasne jedinice Kantona Sarajevo. 

Sarajevo gori, vatrogasci desetkovani

Misli da nikada ne bi bio vatrogasac da nije bilo agresije 1992. godine, bez obzira što su članovi njegove uže porodice to bili, i otac i brat. Rat ga je uhvatio kao apsolventa na Prirodno-matematičkom fakultetu, na odsjeku matematika. Prisjeća se da je, kada je krenuo rat, u vatrogasnoj brigadi tadašnjeg grada etnički sastav bio pola-pola. Počela je opsada,  drugi dio vatrogasaca, S-komponenta je tada otišla, i vatrogasci su bukvalno bili desetkovani, prepolovljeni. Falilo je ljudi, a Sarajevo je gorilo, prisjeća se Cacan.

- I onda je vatrogasna brigada tražila kako to premostiti, ko će, šta će, po familijama se sazivalo, daj dođi, treba nam ljudi. Tako sam došao i ja, moj brat, koji je već penzioner, me zvao. Došao ja 1992. godine, i eto, od tada kreće moja karijera, znači, jednostavno, od juna 1992. pa evo do danas, 33 godine sam u profesionalnom vatrogastvu. Počeo sam od najnižih, od prvog ranga, kao najobičniji vatrogasac, u ratu. Pošto je tad bio ogroman broj požara, napravile su se neke udarne ekipe od nekih šest ili osam ljudi koji su išli na svaki požar. Bio sam član te ekipe, bio sam, mi to kažemo u navali jedan, bio sam onaj koji prvi ulazi, koji gasi taj požar, pa se mijenjali. U vatrogastvu se ne može reći da je neki pojedinac najbolji, postoji samo najbolja ekipa, ovo je kolektivni “sport”. I sve što se uradi nikad se ne pripisuje jednom čovjeku- kaže Cacan.

Pamtim sve teže intervencije

Iza njega je mnogo intervencija koje neće nikad zaboraviti.

- Ovi koji me znaju, znaju da sam tu, blago rečeno specifičan. Pamtim sve teže intervencije do u detalje, savršeno dobro znam datume, znam raspored prostorija. Činjenica je da mene sad povezuju sa Vijećnicom, znači jedini sam aktivni vatrogasac koji je gasio Vijećnicu. Ali dan koji neću nikad zaboraviti, to je peti oktobar 1992. godine, kada je bio napad 11 plavih. Situacija, ujutru, od pola devet kreće taj peti oktobar. Prvo zapale zgradu iza Holiday inna, jedan požar, drugi požar zapale Holiday inn, treći požar zapale Elektroprivredu, četvrti požar zapale zgradu Šibicu, peti požar zapale opštinu Novo Sarajevo, i gore tri nebodera na Trgu heroja. Znači, u pola sata gori osam objekata, i to svih osam velikih. Izazivanje požara je jedan od specijalnih načina ratovanja- pojašnjava Cacan.

Na Šibici niko nije strada, sve smo izvukli

- Niko nije ostao u brigadi, ljudi su dolazili sa slobodnog, trčali su u brigadu da pomažu. Ja sam bio na Elektroprivredi, došli smo nas petorica u zgradu, gore tri, četiri sprata, mi počinjemo da gasimo, tada nam tadašnji direktor EP Bičakčić kaže da se na spratu i pol, nalazi sve, taj distributivni centar, da ne smije da izgori, i mi to gasimo. A istovremeno nas sa brda iznad Grbavice, udaraju, gađa tenk i hoće da sruši EP. I jednostavno, bukvalno, jedina sreća je bila, što on nije mogao dovoljno nisko da spusti cijev, pa nije mogao da gađa niže od trećeg sprata, je mu je smetila sjeverna tribina stadiona na Grbavici. E onda u po frke, kad su zapalili zgradu Šibicu, onaj prizor, kada ljudi silaze s balkona, komanda javlja trči tamo, spašavajte ljude. Ostaviš ovamo ekipu, dvojicu od nas, pretrčavamo, ideš gore, rušiš betonske zidove da spasiš ljude. Malo ljudi zna da na Šibici, kad je gorila kompletna ta vertikala, niko nije nastradao, sve smo izvukli. Mislim da je bilo 112 ili 116 ljudi koje smo evakuisali da niko nije stradao. A onda, kad se to završilo, vraćaj se na EP, gasi opet. Izašli smo u pola devet ujutru, došao sam u brigadu u 11, da bi u pola jedan otišao na Trg heroja, i cijeli dan gasio Trg heroja. Znači, to je dan koji neću zaboraviti.

A intervencije, k’o intervencije, ima svaka svojih specifičnosti. Kad smo gasili Čaršiju, bilo je minus 12, 13 stepeni, napolju zima, ti u običnoj uniformi, ti gasiš, a na tebi se ledi uniforma. Znači, dođeš, bukvalno u brigadu kao kocka leda- opisuje Cacan težinu posla vatrogasaca ali i njihove značajne uloge koju su imali u gradu pod opsadom i konstantnim granatiranjem.