Kolumne

Na radiju u Čipkinom dimu, klubu ratnih vojnih invalida, svirala je pjesma Ima l' jada ko kad akšam pada. A mi smo igrali remija. Čip - fening. Mala nas je lopatom uzimala. Pri čemu je najviše Bajro stradao.   

- Sreća nekada posjeti budalu, ali nikada ne sjedne sa njom - rekao je Bajro gledajući u nju.

Mala ga nije udostojila pogleda. Samo je pjevušila ''ima l' jada k'o kad akšam pada''. Ali se Cuco oglasio. Rekao je da sreća nikad ne daje, nego samo pozajmljuje. I njega je Mala stavila na ignore. Što ga je nerviralo pa je više za sebe rekao e, moj Cuco, najsigurniji način da udvostručiš novac je da ga presaviješ na pola i staviš u džep! Ja nit' sam gubio, nit sam dobivao. Nego onako. Onda su na radiju krenule vijesti. Prva je bila da Bakir je zatražio ukidanje imena Republike Srpske.   

- Bogme se i Bakir kocka! Al' sa državom - primijetio je Bajro.

Cuco je rekao da Bake je skroz-naskroz u pravu. Jer Republika Srpska je entitet zasnovan na krvi, silovanju, protjerivanju i genocidu. I da su tamo Bošnjaci i Hrvati građani trećeg reda. Plus fale u nazivu entiteta! Tu je Mala upala i rekla da Bakirov je babo priznao to ime i da je to završena stvar. Tim prije što je Milorad zaprijetio otcjepljenjem i zatvaranjem granica.

Ja sam rekao da ne treba se sikirati. Da se Mile i Bake nabacuju jedan drugom zarad sitnosopstveničkih interesa. A Cuco je dodao jebi ti to, moglo bi biti rata.

- E, njih dvojica sigurno neće ratovat', nego sitna buranija - zaključila je Mala dodavši da sretni su narodi koji imaju dosadnu istoriju. I da je bolje imati loš mir nego rat.

Tu je Bajro zaključio da loš mir i dobar rat nikada nisu ni postojali. Ali, šućur Allahu, rekne Cuco, pa imamo jaku vojnu industriju. Pravimo haubice, topove, puške i tako to, pa imamo čime se braniti za ne d'o Bog.

- Meni to samo govori kol'ko smo nesigurni u ovaj naš mir! Uostalom, ako imaš oružje, postaješ meta napada - zaključio je Bajro. 

I dok smo se mi bavili politikom i vojnom industrijom, Mala je, onako hinjski i kad je na radiju išla vremenska prognoza, handirala. Sviju nas uvalila u dvije stoje.  

Poslije dnevnika je na radiju uživo išla emisija koja je za temu imala pitanje koliko smo zadovoljni vlašću kod nas i u svijetu. Pa je voditeljka pozvala slušaoce da se javljaju i reknu šta misle. 

Cuco je htio ići u eter. Rekao bi da smo mi svjetsku krizu dočekali potpuno spremni i to zahvaljujući domaćim vlastima koje su nas u proteklih dvadest i kusur godina vrijedno trenirale. Odvratili smo ga jer da to nije pogođena tema jer nam se čni da svjetska kriza pogađa samo našu zemlju. I dok smo se mi prepirali šta reći u eter, javio se slušatelj i predstavio kao Miloš iz Srbije.

- Mi, Srbijanci, volimo susedne zemlje. Prosto ih doživljavamo kao svoje - rekne Miloš.

Sad se Bajro upalio i htio zvati voditeljicu zbog raspirivanja nacionalne mržnje i tako to. Jedva smo ga smirili. Mala nas ništa nije konsultovala kad je okrenula broj i dobila voditeljku.

- Majka sam i htjela bi apelovati na vlast da što prije riješe slučajeve ubistva Davida Dragičevića, Dženana Memića i dva sarajevska policajca. A javljam se ponukana dešavanjima u Banjoj Luci. Samo ću primijetiti da za razvoj demokratije u našem društvu vlast više uopšte ne koristi naučna saznanja. Samo policijska - otišlo je u eter.

Mi smo se zabezeknuli kako naša Mala zna pričati, zaključivati. U hipu nam nije bilo krivo što nas je opeljušila na remiju. Osokoljen Malom, Bajro se prihvatio telefona i voditeljke. U eter je rekao da zafaljuje se na prilici da i on nešto rekne, da bude glas naroda!

- Zapravo sam htio reći da šutijo sam u komunizmu, šutijo sam u socijalizmu, šutijo sam i u kapitalizmu. A u demokratiji sam ost'o bez riječi - rekao je Bajro.

Tu je Cuco ugasio radio, reko hajmo, fajrunt, drugarice i drugovi! Ja kad sam došao kući supruga je pitala jesam li to opet kockao s onim svojim barabama? Reknem da nisam, da se ne mogu ni sjetiti kad sam igrao pokera zadnji put. Supruga je rekla haj', dobro, sarme su za večeru i koliko ćeš da ti ih serviram?

- Tri pa jednu - reknem ja.

/Tekst je satiričnog karaktera.Komični i satirični žanr, zaštićen članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, dozvoljava veći stepen pretjerivanja i čak provociranja, sve dok činjenice nisu pogrešno predstavljene u javnosti /

(Ilustracija: ScreenShot )