Politika / Bosna i Hercegovina

Piše: Rubina Čengić

U posljednje vrijeme je u javnosti u BiH moguće čuti kako je nešto rezultat ruskog uticaja u BiH ili da Rusija utiče na nekog u BiH. Ovakve glasine je pojačala informacija da je hrvatska predsjednica Kolinda Grabar Kitarović ranije  sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom razgovarala, između ostalog, o izbornom zakonu BiH. Da li u BiH zaista postoji uticaj Rusije na određene političke i ekonomske procese i, ako postoji, šta je interes Rusije u BiH?

 PETI NA LISTI STRANIH INVESTITORA

Jedan od bivših ambasadora Rusije je prije nekoliko godina izjavio da je vitalni interes Rusije da BiH ne uđe u NATO, dok pojedini analitičari vole reći da Rusiju zanima brza zarada i kupovina preduzeća u profitabilnim granama industrije poput energetike. Tako se nedavno pojavila informacija da ruski biznismen nastoji kupiti mostarski Aluminijum, Koksaru u Lukavcu i Rudnik boksita u Posušju. U tom kontekstu, analitičari vide i interes ruskog ambasadora u BiH za „hrvatsko pitanje“ i izborni zakon u BiH.

Dodatni oprez kod dijela javnosti u BiH je probudilo i nedavno izlaganje koje je Hojt Brajan Ji, zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Euroaziju, imao pred Potkomitetom za spoljne poslove. On je kazao da postoje saznanja da Rusija produbljuje napore kako bi izvršila maligni uticaj na Balkanu, koristeći finansijska i politička sredstva u pokušaju da spriječi povezivanje tog regiona sa Zapadom, te da ruski napori uključuju i ohrabrivanje manjeg entiteta u BiH na secesiju pri čemu je BiH u riziku da postane propala država dok je širom regiona nacionalizam u porastu, a retorika domaćih političara stvara izrazite podjele. Upozorio je da na ovaj način Rusija ugrožava stabilnost na Balkanu i onemogućava provedbu neophodnih strukturnih reformi.

Prema zvaničnim podacima, Ruska Federacija je peta na listi najznačajnijih stranih investitora u BiH - od 2007. do kraja prvog polugodišta 2017. uložila je 815,7 miliona KM.

Prema podacima Agencije za unapređenje stranih investicija, najznačajniji investitori iz Rusije su NeftegazInKor, koji je kroz Zarubezneft o.a.d., uložio u Rafineriju nafte Bosanski Brod, Rafineriju ulja Modriča i Nestro Petrol, Gazprom Nefti Naftna industrija Srbije (NIS) koja je u vlasništvu ruske kompanije Gazprom Neft su kupili OMVBH čije pumpe sada posluju pod brendovima Gazprom i NIS Petrol, ruska banka Sberbank, koja je zapravo Sberbank Europe AG Beč, došla je u BiH kao Sberbank a.d. Banja Luka i Sberbank BH d.d. Sarajevo.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjoj Luci Miloš Šolaja kaže da se uticaj Rusije vidi „iz aviona“, ali da to nije loše za BiH jer „kroz ruski interes BiH dobiva na važnosti koju inače i nema“.

 RUSIJA JE TAMO GDJE NEMA NATO-a

- Rusija ima ogromno vlasništvo u energetskom sektoru u BiH: rafinerija nafte u Brodu i Modriči, trgovačke kompanije Gasprom, Optima i Petrol, rudnik u Srebrenici... Imaju i politički interes da vrše uticaj na BiH kao dio jugoslovenskog prostora. Naši ljudi ne vide da njihov interes nije samo BiH, nego cijeli region. Štampa u Hrvatskoj piše da je Hrvatska u vlasništvu Rusije, ali naši ljudi to neće da vide - pojašnjava Šolaja.

On naglašava da veliki ekonomski interes Rusija pokušava da potvrdi kroz politički angažman. Ona, Rusija, misli Šolaja, nastoji da ojača svoj uticaj tamo gdje nema NATO-a, što se lakše vidi iz Banje Luke.

- O tome govori i deklaracija Narodne skupštine Republike Srpske o vojnoj neutralnosti RS. Rafinerija u Brodu je linija do koje je Rusija došla. BiH od toga ima korist - dobivamo energiju po povoljnijim uslovima, događaju se neke druge stvari na globalnom planu, dug su nam vratili u novcu dok drugima vraćaju u robi. To nije zanemarivo. Naši ljudi imaju predrasude da je Rusija komunistička zemlja, a tamo ima manje komunizma nego kod nas - pojašnjava Šolaja i naglašava da iz ličnih kontakata zna da Rusija ima interes za cijelu BiH, a ne samo za RS.

No, politički analitičar Adnan Huskić, koji priprema knjigu o uticaju Rusije, Turske, Kine i Ujedinjenih Emirata na BiH, smatra da je uticaj Rusije na BiH izuzetno negativan i da se Rusija ne trudi oko tog uticaja jer im ne treba, nego samo odgovara na impulse iz BiH i to one koji joj odgovaraju i da BiH sve to skupo plaća.

- Rafinerija u Brodu je prodata ruskoj kompaniji za 15 miliona KM i to putem direktne pogodbe s tim da novi vlasnik ne izvršava obaveze iz ugovora, a Vlada RS te obaveze oprašta jednu po jednu. Mislim da se govori o 120 milioan eura. Za to vrijeme Rafinerija gomila gubitak koji je dostigao 500 miliona eura. Ruska snaga u BiH je isključivo političke prirode i u interesu RS. To se vidi kroz glasanje protiv britanske rezolucije o genocidu u Srebrenici, što im je kasnije masno plaćeno - kaže Huskić.

Cijeni da Rusija nije konstruktivan partner i da „radi u skladu s interesima RS iako im RS i nije toliko važna“. Smatra da bi Rusija, da joj je stalo do RS ili Milorada Dodika, da ima neki drugačiji interes u BiH, „davno dala onaj kredit od 300 miliona eura o kom je Dodik govorio“.

- Ovako izgleda da se oni i ne trude, samo odgovaraju na impulse iz RS i izađu u susret Dodiku kada ode u Rusiju jer njima odgovara da ovdje imaju nekog „trablmejkera“. Dovoljna im je vojna neutralnost Srbije i BiH i njihovo članstvo u EU kako bi mogli preko njih da se, prema potrebi, obračunavaju i sa EU. Oni su čak preuzeli Dodikovu retoriku pričajući o „dva entitea i tri naroda koji čine BiH“, insistiraju na zatvaranju OHR-a i odustajanje od pet ciljeva i dva uvjeta za zatvaranje OHR smatraju svojim porazom. Ne sviđa im se rješenje oko Brčkog i vole da manifestuju svoju moć gdje god to mogu, posebno u međunarodnim institucijama - kaže Huskić i procjenjuje da Zapad, kao SAD i EU, imaju znatno veću moć i više investicija, ali da će Rusija nastojati da i u Srbiji i u BiH djeluje kroz kulturne centre, da igra na emocije koje Srbi tradicionalno gaje prema Rusiji, kroz obuke specijalaca, ali i kroz medije.

 SPUTNJIK

- Rusija je u BiH osnovala agenciju Sputnjik i pokazalo se da je, s aspekta medijskog uticaja, bolje osnovati agenciju nego medij - smatra Huskić i naglašava da će za BiH presudan biti uticaj zapadnjačkih asocijacija, NATO-a i EU jer je BiH, uz politički uticaj, vojno sasvim funkcionalno integrirana u NATO, a istovremeno je i sve bliža EU.

Iz NATO-a u Briselu za magazin Start BiH kažu da partnerstvo s NATO-om i konstruktivan odnos sa Rusijom nisu u koliziji.
„ NATO alijansa i saveznici u regiji imaju informacije da Rusija pokušava da se miješa u unutrašnju politiku. NATO u potpunosti poštuje suvereno pravo svake nacije da bira svoje vlastite političke i bezbjednosne aranžmane i mi pozivamo Rusiju da učini to isto. Ovo je temeljni princip evropske bezbjednosti na koju smo se svi obavezali potpisujući Helsinški završni akt. Svi narodi imaju pravo da samostalno odlučuju o spoljnoj i bezbjednosnoj politici, bez vanjskog pritiska ili prinude“, stoji u pisanim odgovorima iz press-službe NATO-a u Briselu.

Oni podsjećaju i na izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji je u februaru ove godine izjavio da je NATO vidio nekoliko izveštaja o povećanom uticaju i prisutnosti Rusije na zapadnom Balkanu, posebno u Crnoj Gori i Srbiji, te da NATO prati te informacije i sa partnerima radi na poboljšanju i jačanju njihovih obavještajnih službi jer „najbolji način jačanja otpornosti neke zemlje na bilo kakve spoljne uticaje ili intervencije jeste jačanje demokratskih institucija za borbu protiv korupcije, njihova modernizacija i sprovodođenje reformi“.

U Vanjskotrgovinskoj komori BiH dopredsjednik Bruno Bojić kaže da sve što znaju o kompanijama u BiH koje su, dijelom ili u cijelosti, u vlasništvu Rusije ili pojedinaca iz te države jeste to da rade bez problema, da nema pritužbi na njihov rad i da ispunjavaju obaveze prema BiH.