Piše: Asaf Bečirović (In Memoriam)

RADNA TEMPERATURA: Evo, razgovaram s čovjekom čija se karijera kretala od punoglavca preko praznoglavca, do dupeglavca. Ne, nije niko od predstavnika aktuelne vlasti, nego nema veze ko.

Priča o demonstracijama. Kao, demonstranti su u pravu, al' ne valja što blokiraju saobraćaj.

Velim, ako su u pravu, pridruži im se, demonstriraj i ako možeš odblokiraj.

"Nisam baš spreman da sagorijevam za ideju. Ne mogu da postignem radnu temperaturu!", vadi se on.

Potom slušam kako ruži Vladu FBiH. Ukratko, ništa ne valja.

Velim mu da nije baš tako, da dobra je svaka vlada koja se može oboriti. I da najgore su one kojima ništa ne možeš.

Tu vladu za koju kažem da dobra je, on ruži za lošu privatizaciju.

Meni, pak, dojadilo slušati ga, pa kažem da privatizacija super je. Da uspjela je dvadeset posto. Jer toliko je familija učinila bogatim. Objasnim i da narod je, u principu, zadovoljan demokratskim promjenama. Premda je procent onih koji se samozadovoljavaju i dalje visok.

"A šta misliš, da je zakazan u Sarajevu miting poštenih, koliko bi ljudi došlo?", pitao je.

"Za očekivati je, najmanje dvojica!", odgovorio sam.

ČAK NORIS: I tako. Dok smo se nas dva natezali, vijesti su javile da građanski plenumi predlažu nove premijere kantonalnih vlada.

Predloga sijaset.

Onda je onaj dupeglavac rekao da mu se i ja činim pametnim pa bi me kandidovao za premijera Vlade Sarajevskog kantona. Fino sam mu objasnio da nemam škole, da nisam veeses.

"Ko je bio pametan i kupio diplomu na vrijeme, taj je do danas mogao i da doktorira!", rekao je on, valjda aludirajući na moj kvocijent inteligencije.

Istovremeno, plenumu, onom u Tuzli i Sarajevu, nije išlo baš najbolje sa slaganjem novih kantonalnih vlada, pa sam pomislio da bi im trebale slagalice za niži uzrast.

Dupeglavac je, da valjda skrati muke, rekao da ode i on na plenum jer ima sjajan prijedlog.

"Predložit ću Čaka Norisa za mandatara! On može da zalupi rotirajuća vrata. Nikad on neće doživjeti srčani udar jer njegovo srce nije toliko glupo da ga napadne. Jednom je popio cijelu bočicu tableta za spavanje pa je morao trepnut. A kao mali je spavao sa upaljenim svjetlom. Ali ne zato što se bojao mraka, nego se mrak bojao njega! Reci, zar nije pravi", predlagao je dupeglavac.

Šta ću, složim se. Nema nam, velim, boljeg od Čaka.

VJEROVALI ILI NE: Kad je ovaj otišao na plenum, meni je više bilo dosta demonstracija i kuraca palaca. Fino sam otvorio Politikin zabavnik.

Meščini, izlazi 75 godina. Najdraža mi je rubrika Vjerovali ili ne.

Pisalo je da na svijetu ima više pilića nego ljudi, da pingvini mogu roniti u dubine i preko 400 metara, da ajkula ne može fasovati rak. Pisalo je da stabla nekih vrsta bambusa dnevno mogu da narastu 90 centimetar i da prosječan čovek zaspi za sedam minuta, da naši bubrezi sadrže više od milion malih cijevi. Njihova ukupna dužina,u oba bubrega, iznosi 60 kilometara.

E, svašta u bašći božijoj.

"A u Bosni ima sedamsto hiljada gladnih, a vlada je obećala građanima i bolje rezultate!", naum palo mi je da bih stavio u rubriku Vjerovali ili ne.

I tako. Čitam ja, čitam, kad naleti neka teve ekipa.

Predstavlja se novinarka, kao s Pinka je i zanima je moj stav o političarima iz Bosne i Hercegovine. Kažem nemojte mene, nisam odavde, a ona će da nema veze što nisam odavde, jer i onaj ko nije odavde može imati svoje mišljenje.

Nije bilo druge pa sam rekao svoje mišljenje o našim političarima.

"Na momente naši političari djeluju normalno. Ali mislim da su u pitanju prolazne krize!", rekao sam.

Kad se spustio mrak, napenalio sam se pred ekran. Pred Pink. Nigdje one novinarke i moje izjave.

Super! Inače bi me raja zajebavala. Rekli bi da sam dorastao dvorskoj budali. Branio bih se rekavši:

"Ma, dajte, ne bih ja nikada mogao biti dvorska budala. Svoja kućica, svoja slobodica!"

NAR I ŠIPAK: Helem, sklopio sam Zabavnik, jer mi je na um pao šipak.

Volim ih jesti. Bojao sam se, kraj im je sezone, pa ih nema za kupit. Skoknem do zelenare koju je držao Alen, Šiptar iz Makedonije.

"Ima li šipaka?", pitao sam ga.

Alen me pogledao i rekao da šipaka će vazda bit i da ih nikad neće nestati. Skontam o čemu se radi pa se izvinem, kažem da nisam ništa loše  mislio. Tu je Alen rekao da nema veze, ali da zapamtim da nar je dar prirode, a šipak - dar društva.

PROČITAJTE I OVO: Sinoć sam sanjao kako granice BiH stežu obruč oko Sarajeva

Inače, taj Alen, vlasnik piljare, važi za jednog od bogatijih ljudi u našem kvartu. Radi od šest ujutro do ponoći. I vikendom tako. Pričali smo jednom o tome kako naporno radi, pa sam ga ja, među ostalim, pitao i je li bolje umjeti nego imati?

"Jeste! Naročito ako se umije imati!", rekao je on.

((Sadržaj je satiričnog karaktera/ Ilustracija: Printscreen )